Jeste banka za razvoj, ali – korupcije

Samo, za razliku od ovih, normalnih banaka, u kojima bi direktor leteo kroz prozor ako bi se banka približila zoni gubitka, ili bi im Narodna banka oduzela dozvolu za rad ako nešto debelo zgreše, ovde to ne može da se desi. Narodna banka neće ni biti nadležna za razvojnu banku, tako su rešili.

Da ih ni drugi ne bi dirali (recimo, stečajni upravnici ili neki drugi gnjavatori) još su lepo u zakon stavili da razvojna banka ne može da ode u stečaj niti u likvidaciju, ma šta radili i ma kako poslovali.

Tako da narodu kao zaštita od zloupotreba ili arčenja ovih 400 miliona evra ostaje jedino Brankica Stanković, ako joj ponestane tema za Insajder i ako joj bude zgodno da se baš time pozabavi. Eto.

Ali ovo nije fer, reći će na to pisci i predlagači zakona. Upravo je ovo način da se prestane sa rasipanjem novca za razvoj, koji smo do sada trošili „neefikasno, nemilice i nekontrolisano”, kako nam je sa samog vrha države potvrdio Boško Živković, bivši premijerov savetnik, a ovo je način da se stvari poprave i da se ukinu silni jubmesi, siepe, fondovi za razvoj i ko zna šta sve još. I zašto se ja sada bunim, kad se dobro zna kako su ljudi masovno gasili firme čim dobiju pare iz tih fondova, ili su novac odobren za razvoj davali pod kamatu, ili ga koristili za letovanje. Ili su jednostavno uzimali pare i nikad ih nisu vratili, kako nam je lepo prošle godine objasnila direktorka Fonda za razvoj pre nego što je hitno i naprasno smenjena – pet dana nakon što je dala intervju za „Blic”.

Ali dobro, kako ćemo sada trošiti te pare, kada ukinu ove, kako danas sami kažu, parazitske i rasipničke institucije? Evo kako. Novac neće više davati direktno firmama, burazerima, zombijima ili samima sebi, već će pare biti plasirane kroz poslovne banke, koje će vršiti odabir firmi i projekata u koje vredi ulagati. Razvojna banka će samo odrediti prioritete i dati pare, dalje se neće mešati. Je l’? A vidite sad kako glasi član 11 ovog zakona.

Prvi stav kaže baš to: „Razvojna banka Srbije obavlja poslove isključivo posredstvom banaka”. Lepo. Ali onda odmah imamo stav dva koji u potpunosti obesmišljava prethodni stav, gde se kaže: „Izuzetno, Razvojna banka Srbije može odobravati direktno finansiranje krajnjim korisnicima u ime i za račun Republike Srbije, uz saglasnost nadzornog odbora banke”. I sad imamo dva pitanja.

Prvo, šta to znači „izuzetno”? Drugo, ima li kazne (izražene godinama zatvora, recimo) za zloupotrebu drugog stava člana 11? Naravno da nema, jer je zloupotrebu nemoguće dokazati kad je zakonodavac predvideo da je dovoljno da korumpirani činovnik buduće razvojne banke kaže: „ovo je baš bilo izuzetno” – i da stvar legne.

Nije ni čudo što se tajkuni već raduju ovom zakonu i po medijima pozdravljaju ovu novinu. I ja bih, da sam tajkun, razmišljam.

Strašno je zanimljivo i to kako su smislili da upravljaju razvojnom bankom. Šta treba od kvalifikacija da imaju ljudi koji će upravljati tolikim parama? E pa, treba da nisu neku firmu oterali u stečaj i da nisu ležali u zatvoru.

I za posao čistačice obavezno je da se ima osnovna škola, razmišljam, a ovde se ni to od škole ne traži. Ali, dobro. Ko će od neosuđivanih i nebankrotiranih kandidata ući u izvršni odbor, šta mislite, hoće li o tome odlučivati parlament? Ma ne, to će oni sami. Prvo će, piše u zakonu, napraviti nadzorni odbor, čiji će predsednik biti ministar finansija. Onda će on da bira sve ostale, a sam će, kao što znamo, raditi kako mu partija kaže.

Čijih je ovo 400 miliona evra, da ponovimo? To je vlasništvo vladajuće stranke i manjih partija sa ucenjivačkim kapacitetom. I kako smo to izbacili političke partije iz privrede? Nikako, naravno.

Pisci i predlagači zakona još govore po medijima kako je ovaj zakon rađen u saradnji sa stručnjacima nemačke razvojne banke (KfW) i kako su osnovna rešenja preuzeta iz nemačke prakse. Ova rešenja ovde, o kojima govorim, sigurno nisu iz nemačke prakse. Ali korisna su, brate, naročito u predizbornoj godini.

Da ne valjaju ništa i da se partijskog upravljanja novcem odrekla čak i Razvojna banka Jamajke, to će nam sigurno i sami predlagači ovog zakona reći, samo ne sada, već pred neke naredne izbore. Kad budu smislili neku novu ujdurmu.