Drakulić: Nismo bogati kao što mislite

"Zabrinut sam ekonomskom situacijom u zemlji. Mislim da tek ulazimo u period krize, s obzirom na to da je u ovom trenutku likvidnost na domaćem tržištu katastrofalna i onog trenutka kada firme počnu da podnose svoje bilanse za prošlu godinu imaće puno problema sa bankama oko obnavljanja kreditnih linija. Već imamo takvu situaciju kod mnogih kompanija tako da očekujem dosta teškoća u narednom periodu", kaže u razgovoru za Danas predsednik kompanije Ist point holdings Zoran Drakulić.

Krupni biznismeni nedavno su imali sastanak s članovima Vlade. Vidite li da Vlada ima jasnu viziju izlaska iz krize?

Ne bih mogao da zaključim na bazi tog sastanka da postoji jasna vizija. Ako je i imaju, nisu nam to rekli. Nismo videli nikakve nove mere. Suština je da je proizvodnja mala i da moramo da krenemo u industrijalizaciju, a to je ono što je i premijer nagovestio pre mesec dana. Međutim, ne znamo koje su te mere što će pokrenuti industriju, a pogotovo izvoz. Izvoz je mali, nema novih investicija i više nemamo šta da prodamo.

Ono što će verovatno za neko vreme možda rešiti problem, to je prodaja Telekoma, samo je pitanje gde će novac od Telekoma da ode. Insistirali smo da se prevashodno iskoristi za oporavak onih kapaciteta koji danas ne rade.

Sastanak je bio zatvoren za javnost. Ono što smo mogli da saznamo jeste to da ste uglavnom vi, krupni biznismeni pričali, a da su članovi Vlade slušali. Kako je to Vama izgledalo?

Pa dobro, Vlada je dala uvodnu reč. Sindikati su pričali o onome što se i očekivalo od njih, da su radnici u jako teškom položaju s obzirom na relativno niske plate, porast troškova života, veliku nezaposlenost i nastavak trenda otpuštanja. Mi smo kao poslodavci ocenili da je suština u tome da pokušamo da očuvamo naše firme koje su u problemu i da bi socijalni teret trebalo da bude na državi, a ne da se firmama uslovljavaju krediti time da moraju da održe isti broj zaposlenih. Da bismo bili konkurentni na tržištu i da bismo mogli da izađemo zdravi iz ove krize, moramo broj radnika da prilagodimo mogućnostima proizvodnje.

Da li to znači da će vam Vlada odobriti da otpuštate viškove? Mi smo na tome insistirali. Ako nam Vlada to i ne odobri moraćemo da otpuštamo, to je tržište i to nam, kao privatnim firmama, niko ne može da zabrani. U ovakvoj svetskoj konkurenciji moramo da podižemo svoju produktivnost i da budemo kompetitivni.

Ministar Ljajić je saopštio da je postignut dogovor da se napravi spisak propalih preduzeća u koja bi ušli krupni biznismeni

To je bio naš predlog. Ima puno firmi u Srbiji koje uopšte ne rade ili rade loše. Jedan od glavnih uzroka je loš menadžment i zato smo se ponudili da nam daju te firme na upravljanje i da pokažemo da neke od njih mogu da rade.

Logično je pitanje šta onda dobijate zauzvrat od Vlade?

Normalno je da to nećemo da radimo bez novca. Tražićemo da učestvujemo u profitu tih firmi, da se dogovorimo sa državom u kom procentu ćemo da delimo zaradu. Znači, nije to ništa filantropski niti će iko da troši svoje vreme. I premijer je isto to rekao, da ne očekuje da neko daje najbolje ljude iz svojih firmi da vode određena preduzeća, a da od toga nema ništa. Zašto bismo to radili.

U poslednje vreme se sve češće sastaju članovi Vlade i krupni biznismeni. Da li to znači da su neki od njih zaista u velikom problemu?

Bojim se da je tu u pitanju nagoveštaj novog udara krize i to je razlog zašto smo sada seli da pričamo. Mislim da je i vlada toga svesna. Drugo, videli smo i iz rezultata za prva tri meseca kakvo je punjenje budžeta, da definitivno mora nešto da se uradi i da dijalog mora da postoji. Nadam se da će ovoga puta iz toga nešto da izađe, da to neće biti samo priča.

To se u javnosti percipira kao pomoć krupnim biznismenima. Zašto bi poreski obveznici vama pomagali kroz neke kredite koje bi subvencionisala ili uzimala država?

A ko su ti poreski obveznici. Ko puni taj budžet. Pa najviše ga punimo mi, uspešne firme. I ako država to neće, u redu, neka te firme stoje i ne rade. Kad dođe neki stranac, onda mu daju sve povlastice, a kada je u pitanju srpski biznismen, onda nema ništa. Dođe Fijat i daju mu 200 miliona evra, a da li ste sigurni da će sutra da završi ono o čemu priča. Onda dođe neki drugi stranac i dobije za novo zapošljavanje dva-tri miliona. Mi otvorimo fabriku u Boljevcu i ne dobijemo novac. Onda smo mi tajkuni i tako dalje.

Mislim da ovde ima dovoljno ljudi koji su pokazali da mogu uspešno da vode firme. Ako država to neće, nema problema, onda ćemo da budemo gde smo danas. Ali, tu ste krivi i vi mediji i to smo takođe rekli. Mediji su krivi zato što se stalno pravi neka negativna kampanja prema poslovnim ljudima u Srbiji. Zašto se ne pogleda i neka pozitivna strana. Pa valjda smo mi nešto uradili u ovoj Srbiji.

Da li se država negde, gde je vodila neku firmu, pokazala kao dobra. Evo vidite gde je Jat danas i druga javna preduzeća. Da su dovedeni menadžeri iz inostranstva sa iskustvom verovatno bi bolje vodili firmu i imali bi veći profit. To je ono što mi tražimo. Tražimo da u javna preduzeća dođu ljudi koji su sposobni da ih vode. Ne da se postavljaju po partijskoj liniji. Ja to ne razumem. Valjda treba da se dokaže da je u životu radio. Kod nas može da bude prvo zaposlenje ministar. Imate takvih primera koliko hoćete. Pa da li je to normalno?

I onda kada zasednu na funkciju sve najbolje znaju. Onda im više savet tajkuna uopšte ne treba. Oni su sve naučili istog trenutka kad su postali ministri. To je Srbija. Znači, mi koji radimo 30 godina jedan posao, mi ne znamo ništa, mi hoćemo da zaradimo pare, mi smo tajkuni, a ministri su nedodirljivi, sve znaju i ne treba im nikakva konsultacija ni sa kim.

Daću Vam primer. Spekuliše se da ovaj program povoljnih dinarskih kredita za građane uopšte nije ideja ministra već jednog od vas krupnih biznismena. A što onda nije rečeno ko je taj koji je to predložio Vladi? Mi smo dobili to kao paket koji je predložio ministar, da bi se povećala potrošnja. Mislim da ima smisla kao kratkoročna mera, ali možda je trebalo da se usmeri uglavnom na kupovinu domaćih proizvoda, a ne da uzmete te pare i odete u turističku agenciju, pa u Tursku.

Neki od vas krupnih biznismena su predložili i da se devizne rezerve upotrebe za pomoć izvoznicima. To je opasna stvar.

Nije u tom smislu. Mislim, možda su neki tu malo zastranili. Nismo mi na taj način tako nešto predlagali. Rekli smo OK, ajmo da vidimo koje su domaće banke koje najviše pomažu domaću privredu. Mi znamo to, reč je o tri-četiri banke. Zašto se te devizne rezerve ne drže kod njih, pa da se poveća njihov plasman kredita, nego ih držimo u nekim drugim bankama.

Prvo, niko i ne zna gde se te pare drže. Zašto se ne bi uzelo 400-500 miliona evra i prebacilo u neku domaću banku i na bazi toga da se traži da još više pomogne izvoznike povoljnim kreditima? Drugo, koliko dugo tražimo da se relaksira obavezna rezerva? Sve ono što je Narodna banka zahtevala u trenutku kada je privreda dobro radila imalo je smisla. Međutim, u trenutku kada je došlo do krize, morala je odmah da oslobodi jedan deo obavezne rezerve da bi se pomogla privreda.

Kandidat za guvernera kaže da devizne rezerve ne mogu da se koriste za investicije.

Nismo to ni tražili. Dobro, možda je neko. Ali, većina privrednika je svesna da devizne rezerve ne mogu direktno da se koriste. Znači, ne tražimo mi da se novac izvuče iz deviznih rezervi i dodeli, recimo, Sevojnu, ali može da se stavi kod onih banaka koje su najaktivnije i koje vide perspektivu na ovom tržištu.

Ako vam to usliši Vlada i ako vam usliši priču oko propalih preduzeća, mediji to percipiraju...

Nama Vlada nije ništa uslišila.

Ako vam usliši.

Znam, ali stalno pričamo ako. Da vidimo jednu meru koju je Vlada uradila prema nama.

Ali, onda ćete doći u situaciju da mediji to vide kao da zaista kontrolišete Vladu.

Čime je mi to kontrolišemo?

Zato što vam ispunjava sve što hoćete.

Šta nam je ispunila. Ne treba da nam da preduzeća. Propala preduzeća nam uopšte ne trebaju. Mi smo to predložili kao pomoć. Ako neće da nam daju, ma mi smo srećni. Uopšte nemamo problem sa tim. A to je upravo problem. Umesto da je to štampa pozdravila, vi odmah iza toga tražite šta je sad tu naše, sad ćemo mi kao da se obogatimo. Da li vi mislite da smo mi stvarno toliko bogati koliko pišete.
Mislim.

Pa nije tačno, ja vam kažem da nije tačno. Kad bismo podvukli crtu, svi smo tu negde na nuli, a možda i u minusu. Ja vam to tvrdim.

Mislim da Vam niko neće poverovati.

Pa dobro, ja vam tvrdim. Neko ko je možda izvukao neke pare, pa je kupio brod, malo da se vozi i tako dalje, nije to... Pa voze se svuda u svetu uspešni poslovni ljudi, ali to ne znači da imaju dobar biznis. A trošimo 90 posto svog vremena, barem ljudi koje ja znam, koji se ozbiljno bave svojim biznisom. Sigurno nam nije lako. I ja bih voleo da idem da pecam i da imam možda deset puta manje para nego što imam danas, a da ne radim ništa. Jednostavno ne mogu.

Sutra kad bih mogao da prekinem, ja bih to uradio. Ali, nema šanse. Ne možete da izađete iz voza jer ste ušli unutra. A svi misle, mi uživamo, mnogo nam je lepo. Ja sam svaki dan u firmi od osam sati i izađem uveče u osam. Imam visok pritisak, imam problem sa nogom i kičmom. I svi misle mi smo super. A gde je to naše uživanje, što odemo dva puta po sedam dana godišnje na odmor. Ko mirnije živi? Neko ko protestuje i ne radi pet godina, ili mi što se sekiramo svaki dan?

Nažalost, kod nas je sve to negativno okrenuto. Kamo sreće da imamo 50.000 uspešnih u Srbiji, danas ne bismo ovo pričali. Još jednom vam ponavljam, uopšte nam ne trebaju ta preduzeća. Ne trebaju nam nerazvijena područja, nećemo da idemo tamo. Ako nam javnost kaže da mi to ne treba da radimo, nećemo da radimo. Ali, onda neka rade oni koji ne znaju da rade. Tamo neki direktor koji nikada ništa u životu nije uradio već je upropastio gomilu preduzeća. Ili neki novopečeni lokalni političar.

Je li to rešenje, da upropaste firme do kraja? Pa evo, pogledajte Jat, šta ćete drugo. Ko je vodio Jat poslednje četiri godine. Da li ti ljudi koji su vodili to preduzeće imaju ikakve veze sa avio saobraćajem. Pa gde to ima u svetu. Nema nigde, samo u Srbiji. Postavite političara da vodi Jat ili Aerodrom. I to je onda u redu i to niko ne napada.

Šta Vam sugeriše iznenadna prodaja Telekoma? Definitivno znači dve stvari. Jedna je da moraju hitno da se nađu pare da se popune određene rupe, a drugo da je pravi momenat za prodaju jer država nije u stanju da vodi jedno takvo preduzeće. Ako ga sada ne proda, verovatno će za godinu-dve manje da vredi. Drugo, mislim da je pravo vreme za prodaju i zato što je to jedno od par uspešnih preduzeća koja pokrivaju neke druge stvari u Srbiji, što ne bi možda trebalo da rade.

I Vi biste ga prodali?

Prodao bih ga sada sigurno, ukoliko se, naravno, dobije odgovarajuća cena.

Kakvi su Vam planovi sada?

Planovi su uglavnom vezani za to da izađemo zdravi iz sadašnje situacije. Imamo određene minimalne investicije koje moramo da obavimo jer moramo da pratimo konkurenciju. Jedna od jako važnih stvari u delu našeg poslovanja jeste borba protiv sive ekonomije. U proizvodnji hleba i brašna siva ekonomija je preko 50 odsto. Stalno na to skrećemo pažnju državi jer se ne puni budžet, a u pojedinim oblastima tretira sivu ekonomiju kao socijalnu kategoriju. U Srbiji imamo 6.500 pekara, od kojih sigurno 6.000 radi na crno ili sivo. Ne plaćaju PDV, radnike isplaćuju na crno i mi kao industrijska pekara treba da se borimo protiv toga. To je nemoguće. Ako na sve to podignu i PDV pa to će biti katastrofa.