4 pitanja koje je zadao loš početak godine

Prvo pitanje: Da li je Fed spreman na unpređenje tempa posle povećanja kamatnih stopa? Ovo je ključna nedelja u mesecu u kome će biti poznati najnoviji ekonomski pokazatelji o kretanju američke privrede, uključujući i rezultate istraživanja o neproizvodnim sektorima Instituta ISM, koji će biti poznati u sredu i izveštaj o zaposlenosti, koji će biti objavljen u petak. Nakon što je prošlog meseca Fed povećao kamatne stope posle više od devet godina, učesnici na tržištu i dalje su naklonjeni povećavanju kamatne stope po veoma sporom tempu, sa samo 10% šanse da Fed ispuni svoj plan i četiri puta poveća kamatnu stopu tokom ove godine. Ukoliko američka ekonomija zaista ide napred, Fed će morati da podigne kamatnu stopu za mnogo više od 0.50-0,75% tokom ove godine, smatra stručnjak Sakso banke. Drugo pitanje: mogu li tržišta podneti ukidanje kvantitativnih olakšica? Još nije jasno da li programi kvantitativnih olakšica centralnih banaka posle globalne finansijske krize deluju baš onako kako je to bilo predviđeno radi unapređenja ekonomije kojoj su bili neophodni podsticaji. Međutim nema sumnje da su različita ponavljanja kvantitativnih olakšica proizvela ogroman porast cena imovine, bez obzira da li je reč o nekretninama, obveznicama ili deonicama. Većina globalnih tržišta vrednosnih papira je prošle godine imalo loše rezultate u odnosu na prethodne godine kada je FED povećao kamatnu stopu, a tržište visokorizičnih obveznica pretrpelo intenzivna previranja u poslednjem kvartalu, jer su postala nelikvidna a investitori su napustili fondove. Može li finansijska nestabilnost izbaciti iz koloseka pokušaj povratka u normalu i nastaviti da vrši pritisak na valute zemalja u razvoju?

Treće: Saudijska Arabija da „odveže“ rijal? Nedavno je Hardi napisao u kolumni o poslednjoj važnoj valuti vezanoj za američki dolar, saudijskom rijalu, i vrsti pritisaka na tu valutu ako nafta ostane na nivou trenutnih cena. Saudijske vlasti nedavno su predstavile brojne budžetske mere štednje namenjene smanjenju deficita, a ova zemlja ima istoriju neispunjavanja budžetskih ciljeva i ima svega nekoliko godina deviznih rezervi na raspolaganju, pri sadašnjem nivou potrošnje. Odvezivanje rijala od dolara može imati ogromne posledice po cene energenata i tokove kapitala.

Četvrto: Da li će Kina nastaviti da devalvira juan po istoj stopi ustanovljenoj u decembru? Posle zakasnelog poteza kineskog rukovodstva prošlog avgusta da otrgne svoju valutu iz situacije u kojoj je delimično vezana za američki dolar, naknadno slabljenje juana je išlo prilično sporo do novembra i decembra, kada je valuta oslabila za otprilike 3% u odnosu na dolar za samo dva meseca. Da li će Kina zadržati ovakav tempo slabljenja da bi uspela da oporavi svoju ekonomiju i tako izveze više deflatornih pritisaka na ostatak sveta?

Ove četiri teme po mišljenju Hardija čak i ne uključuju rizik od ponovnih političkih obračuna u Evropi zbog imigracione i granične kontrole, kao i fiskalne strogosti – koja bi ove godine mogla da bude važnija od dinamičnosti politike Evropske centralne banke.