Mazdina hibridna vozila

Već 18 godina, Mazda razvija hibridna vozila, a prvi prototip HR-8, predstavljen je na salonu u Tokiju 1991. godine.

Prvi automobil sa pogonom na vodonik, RX-8 Hydrogen RE, predstavljen je na salonu u Tokiju 2003. godine. Od ove godine, ovo vozilo, osim u Japanu, može se videti i na putevima Norveške u okviru HyNor projekta.

U okviru ovog projekta u rad su puštene i dve stanice za dopunu gorivom na bazi vodonika, čime je započeo projekat građenja potrebne infrastrukture na deonici od 580 km dužine između Osla i Stavangera. Vozilo je prilagođeno norveškim i evropskim zahtevima sa upravljačem na levoj strani i ručnim menjanjem stepena prenosa, a poseduje i mogućnost prelaska na obično gorivo u oblastima gde ne postoji odgovarajuća infrastruktura za dopunu vozila vodonikom.

Model RX-8 Hydrogen RE HyNor predstavlja redizajniranu verziju modela RX-8 koji sada poseduje veću masku hladnjaka, nova zadnja svetla u LED tehnologiji, novi dizajn zadnjeg odbojnika, a u unutrašnjosti primetna je nova centralna konzola i novi dizajn upravljača.

Mazda RX-8 Hydrogen RE vozaču omogućava promena pogona sa vodonika na benzin pritiskom na dugme uz pomoć Renesis motora.

Hibridno vozilo Mazda Premacy Hydrogen RE Hybrid koristi benzin i vodonik u kombinaciji sa električnim motorom. Motor se pokreće uz pomoć električnog pogona. Snaga benzinskog motora se transformiše u električnu energiju, koja se skladišti u bateriju, a zatim koristi za pokretanje vozila.

Čitav sistem sastoji se od rotacionog motora i generatora, invertera, motora i baterije. Na ovaj način, autonomija vožnje kada se vozilo vozi na vodonik je povećana na 200 km, a snaga se povećava za 40%, na 110 kW.

Rezultat ovoga je nulta emisija izduvnih gasova i doživljaj vožnje jednak onom sa benzinskim motorom. U ovo vozilo može se smestiti pet odraslih osoba sa prtljagom. Unutrašnjost je sačinjena od Mazdinih tzv. biotek-materijala.

Na Zemlji, vodonik se nalazi vrlo retko u svom prirodnom stanju (vrlo mala masa ne podleže sili gravitacije), ali se nalazi u rekama i okeanima. Do njega se dolazi elektrolizom vode, kada se H2O molekul deli na dva dela: O2 i H2. Kod elektrolize koristi se elektricitet, koji se proizvodi na mnogo načina koji su u skladu sa očuvanjem životne sredine (vetar, sunce, vodena snaga itd.)

Vodonik se takođe može naći i u fosilnim gorivima (ugalj, nafta, prirodni gas), a on je i usputni proizvod mnogih industrijskih procesa (hemijskih, kod zavarivanja itd.)

Vodonik mnogo bolje sagoreva nego benzin, koristeći jako malo energije, a plamen se širi mnogo brže (265 cm/s u kontrolisanim uslovima u odnosu na 40 cm/s kod benzina.) Ipak, vodonik poseduje manje energije u istoj količini.

Vodonik može da pokreće i gorivne ćelije, gde reaguje sa kiseonikom i proizvodi električni naboj. Iako korišćenje gorivnih ćelija ima svoje prednosti, istovremeno je ovo komplikovano i skupo za proizvodnju i zahteva redizajn celokupnog pogonskog sistema i njegovu inkorporaciju u vozilo.

Rotacioni motor se pokazao kao motor koji odgovara specifičnim zahtevima pogona na vodonik. Kod tradicionalnog motora, smeša goriva i vazduha se ubacuje direktno u komoru za sagorevanje pod visokom temperaturom, što nisu povoljni uslovi za korišćenje vodonika.

Kod rotacionog motora postoje odvojene komore za usisavanje, sagorevanje i izduvavanje. Za korišćenje vodonika je od velikog značaja to što se vodonik ubrizgava u usisnu komoru rotacionog motora pri niskim temperaturama. Ovo ne bi bilo moguće ukoliko bi se koristio tradicionalni motor.

Pošto vodonik ima manju gustinu od benzina, on proizvodi manje energije sa istim količinama kao benzin – u količini neophodnoj za sagorevanje, u gasovitom stanju, vodonik zauzima 29,5% prostora komore za sagorevanje, za razliku od 1,7% koje zauzima benzin. Ovo bi dovelo do smanjene količine ubrizganog vazduha i rezultiralo nepotpunim sagorevanjem i smanjenom snagom.

Stoga, bolji pristup je da se koristi direktno ubrizgavanje u komoru za sagorevanje kako bi se predupredio ovaj fenomen, što je lakše ukoliko se koristi ulazna komora rotacionog motora. Rotacioni motor je korisniji i zato što bolje kombinuje vazduh i vodonik zbog dužeg ciklusa sagorevanja. Rezultat je ujednačenija smeša goriva i vazduha koja dovodi do boljeg sagorevanja.