Šta je opasnije od prekoračenja?

Popravljanje šminke, dopisivanje sa prijateljima, listanje novina, paljenje cigarete ili uživanje u glasnoj muzici - sve je u redu ako to činite iz fotelje u dnevnom boravku, ali ako ste za upravljačem svog automobila u vožnji, ne sluti na dobro.

Loših navika ponekad nismo u potpunosti ni svesni, a svakim su danom sve brojnije, jer nam je automobil postao kancelarija, čitaonica i muzička slušaonica, a tome valja pridodati i sve veći broj sofisticiranih i intrigantnih uređaja koje nude proizvođači automobila (navigacija, putni računari).

Na putu se može videti doslovno svašta. Od ljudi koji bez prekida razgovaraju mobilnim telefonom, preko vozača koji stalno gledaju u putni računar i navigaciju, do osoba koje neprestano menjaju stanicu na radiju ili se čak javljaju uživo u program omiljene radio-emisije.

No, ima i bisera koji primaju narudžbine, kontaktiraju klijente, sastavljaju liste zadataka, pa čak i čitaju novine kao da na posao putuju vozom.



Da bismo ukazali na opasnost neodgovornog ponašanja za upravljačem, za početak ćemo se pozabaviti računicom pređenog puta pri brzini od 100 km/h u samo pola sekunde (vreme koje u proseku odgovara brzini reakcije koncentrisanog vozača). U pitanju je više od 13 metara, a u slučaju potrebe za zaustavljanjem tome treba da pridodamo i put kočenja (u standardnim uslovima u pitanju je oko 45 metara).

Već iz navedena dva podatka jasno je da rastresenost u vožnji, koja produžava vreme reakcije i za 50 odsto, može dovesti do tragičnih posledica. A koje su tačno posledice, pokušali smo da otkrijemo nizom posebno smišljenih testova.

Za početak, izmerili smo reflekse (odnosno vreme potrebno za reakciju) prosečnog vozača automobila i to na taj način da smo od vozača tražili da svom snagom pritisne kočnicu svaki put kad se upali svetleća dioda na displeju postavljenom iznad instrument-ploče.

U isto vreme, drugi instrument povezan na papučicu kočnice merio je vreme reakcije, odnosno vreme koje protekne između bljeska diode i pritiska na papučicu kočnice.

Prvo smo merili reflekse potpuno koncentrisanog vozača, a potom i vozača kog smo okupirali različitim poslovima - od javljanja na telefon do pitanja koja su od njega zahtevala da preusmeri pogled s puta ili skine barem jednu ruku s upravljača da bi promenio stanicu na radiju ili podesio navigacioni uređaj.

Test je u potpunosti uspeo, a naše pretpostavke su potvrđene.

Pokazalo se da vozač kom smo tokom vožnje odvlačili pažnju reaguje 20 odsto, a u pojedinim situacijama i 36 odsto sporije u odnosu na vozača koji je s pažnjom upravljao automobilom (0,422 do 0,991 sekundi).

Štaviše, u pet od sto slučajeva ometani vozač uopšte nije uočio paljenje svetleće diode!

Nakon toga, pristupili smo merenju rezultata tih zakasnelih reakcija po pitanju zaustavnog puta. Pri brzini od 100 km/h prosečni vozač, nakon uočavanja prepreke, uspeva da zaustavi vozilo nakon 58 metara. Pri istoj brzini, ali pri nedovoljnoj koncentraciji na vožnju, potrebno je oko osam metara više. Ne deluje puno, ali to znači zabijanje u prepreku postavljenu na 58 metara brzinom od 44 km/h, što je brzina pri kojoj većina pešaka smrtno strada!

I na kraju, istražili smo i koliko dekoncentracija utiče na preciznost u vožnji, odnosno što znači voziti samo s jednom rukom na upravljaču za početak na pravcu, a potom i u krivini, i merili smo spremnost vozača da izvede složene iznenadne manevre.

Sva testiranja dovela su nas do istog zaključka - dekoncentracija u vožnji skupo se plaća. Ponekad i najbanalniji, automatski pokreti, koji nemaju veze s upravljanjem automobila, mogu rezultirati tragičnim posledicama.

Izvor - AutoKlub