Mercedesov moćni "mali div" slavi 70. rođendan

Prvi Unimog uopšte nije ličio na vozilo koje će u narednim decenijama, pa sve do danas imati karakterističnu, prepoznatljivu kabinu. Tačnije, nije ni imao kabinu.

Bila je to šasija sa instaliranim motorom bez haube, volanom, vozačkim sedištem, i zadnjom platformom koja je služila za prevoz drvne građe po nepristupačnim šumskim putevima.

Jedan od razloga za ovaj "spartanski" izgled kamiona bila je posleratna oskudica, s obzirom da je vozilo kompletirano samo godinu dana nakon okončanja borbenih dejstava u Nemačkoj.

Iza projekta je stajao Albert Fridrih, koji je započeo rad na kamionu još u oktobru 1944. Nakon kapitulacije Nemačke, Fridrih je u septembru 1945. izložio projektne crteže novim direktorima, ali oni u početku nisu pokazali mnogo interesovanja za proizvodnju.

Ipak, čelnici su na kraju popustili, pa je odobrena proizvodnja i testiranje 10 prototipova.

Rukovođenje projektom preuzeo je Hajnrih Robler. On je ponudio novi dizajn, koji će se, kako se ispostavilo, održati narednih 70 godina i koristiti u serijama U 4023/U 5023. Godinu dana kasnije, Unimog je ušao u serijsku proizvodnju.

Za pogon je najpre korišćen dizel motor sa svega 25 ks, a maksimalna brzina vozila iznosila je 50 km/h.

Do danas, u raznim varijantama, izrađeno je više od 400.000 primeraka.

Inače, naziv Unimog prvi put je upotrebljen u martu 1946, a smislio ga je Hans Zabel koji je od početka bio uključen u projekat. Ime predstavlja skraćenicu od Universal-Motor-Gerat (univerzalno primenjiva motorizovana mašina).

I zaista, Unimog će u decenijama koje će uslediti biti korišćen za najrazličitije moguće namene, od traktora, preko kamiona koji služi za vuču drugih vozila, pa čak i onih šinskih, do modifikovanih vatrogasnih i vozila koja se koriste na najnepristupačnijim terenima i u najtežim vremenskim uslovima.

.

.

.

.

.

.