Afera Volkswagen: Najskuplje je iznevereno poverenje

Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) otkrila je da je Volkswagen varao na testu kojim se utvrđuje emisija veoma štetnih gasova - azotnih oksida, koje proizvode njegovi dizel motori.

Ispostavilo se da je VW u svoja vozila instalirao uređaj koji pokazuje značajno manju emisiju azotnih oksida, ali samo u slučaju kada je automobil podvrgnut strogim testovima u laboratorijskim uslovima.

Saopšteno je i da je kompanija u Sjedinjenim Državama prodala gotovo pola miliona automobila koje pogone sporni dizelaši i naloženo povlačenje ovih vozila sa tržišta te zemlje.

Volkswagen je praktično odmah priznao krivicu i stopirao dalju prodaju modela sa 2.0 TDI jedinicama, koje je inače u SAD reklamirao kao "čiste dizelaše" (clean diesel) i pokrenuo sopstvenu istragu.

Međutim, bilo je prekasno da se šteta stavi pod kontrolu.

U ponedeljak i utorak usledila je lavina događaja koja preti da potpuno uruši reputaciju koju je Volkswagen gradio decenijama.

Ekonomske posledice već se osećaju kroz drastičan pad akcija, a kompanija će svakako biti suočena i sa visokom kaznom u SAD, koja prema nekim računicama može da dostigne čak 18 milijardi dolara.

Prema najnovijim informacijama, prevara u vezi sa podacima o emisiji štetnih gasova nije ograničena samo na Sjedinjene Države.

Volkswagen je priznao da je čak 11 miliona njegovih vozila na tržištima širom sveta opremljeno softverskim uređajem za lažiranje emisionih testova.

Poređenja radi, VW grupacija, koja se sastoji od 12 brendova (VW, Audi, Škoda, Seat, Bentley, Bugatti, Lamborghini, Porsche, Ducati, VW komercijalna vozila, Scania i Man), godišnje proizvede nešto više od 10 miliona vozila u celom svetu.

Svesni da će ih skandal sa dizel motorima skupo koštati, čelnici Volkswagena najavili su da će samo u trećem kvartalu izdvojiti 6,5 milijardi evra za saniranje štete, odnosno za pokrivanje potencijalnih troškova proizašlih iz ove afere.

Osim toga, moraće da prilagode svoje ciljeve profita za tekuću godinu.

Međutim, to je tek vrh ledenog brega.

Za sada je nemoguće izračunati materijalnu štetu koju će grupacija pretrepeti zbog gubitka poverenja među kupcima.

Smatra se da Volkswagen, kao auto-marka, ali i pojedini brendovi koji posluju u okviru grupacije, kao što je Audi (takođe se prodavao sa spornim dizel motorima u SAD) uglavnom ima čvrsto jezgro konzervativnih kupaca koji ostaju verni svom brendu prilikom nabavke novog vozila.

To su klijenti čije poverenje se teško stiče i koji nisu skloni eksperimentisanju u izboru automobila. Oni neće biti previše fascinirani modelom drugog proizvođača koji se upravo pojavio na tržištu i koji je postao instant prodajni "hit".

Dizajn im nije od presudnog značaja već se prilikom kupovine oslanjaju na svoja prethodna iskustva sa tom markom i reputaciju brenda.

Sada je ta reputacija ozbiljno poljuljana.

Iako praktično svi svetski proizvođači kubure sa nehotičnim serijskim greškama na automobilima, koje se tek kasnije otkrivaju tokom eksploatacije vozila i koje za posledicu često imaju masovne "opozive" (povlačenje na vanredni servis već prodatih automobila radi otklanjanja fabričkog nedostataka), u slučaju Volkswagena radi se o nečem drugom.

Ovde je reč o vešto osmišljenoj prevari kako bi se pre svega obmanulo regulatorno telo koje izdaje sertifikat o emisiji štetnih gasova, a posredno i kupci čiji automobili očito zagađuju vazduh u znatno većoj meri nego što je to propisano.

Takođe mnogi se sa pravom pitaju šta je sa ostalim auto-gigantima i da li posle svega mogu da im veruju.

Za sada je prevara otkrivena samo kod Volkswagena, ali vlasti u SAD najavile su da će ispitati i modele sa dizel motorima drugih proizvođača.

Većina kupaca automobila svesna je da kompanije u reklamama pokušavaju da svoje modele predstave u što boljem svetlu, ističući vrline i prikrivajući mane.

Onaj ko se odluči za nabavku novog vozila ima mogućnost da donekle izbegne zamke koje mu postavlja marketnig, tako što će se dobro informisati o modelu za koji je zainteresovan.

Na raspolaganju su zatim probne vožnje i upoređivanja sa drugim sličnim modelima, kako bi se pronašao onaj pravi.

Ipak, kada je reč o ovakvim slučajevima, kupac kao pojedinac je nemoćan i tu jedino može da mu pomogne dobro organizovana, ozbiljna država sa nezavisnim regulatornim telima i institucijama koje rade svoj posao.