Beograđanin iz Amerike ostvario svoj san: Dobio dete uz pomoć surogat majke, a koštalo ga je papreno

"Pet godina je trebalo za sve procedure da bih dobio dete uz pomoć surogat-majke, dva posla sam radio da bih sve to platio 180.000 dolara. Detetu govorim isključivo na srpskom kako bi prvo naučilo naš jezik i znalo ko je i šta je. I sad ne može da dobije srpsko državljanstvo, ne može da se upiše u našu matičnu knjigu rođenih, jer ga je rodila surogat-majka, odnosno nema majku", kaže za Kurir dr Miloš Starović, psihijatar i rođeni Beograđanin koji živi u SAD.

"Nema knjige o surogat-majčinstvu koju nisam pročitao u poslednjih 20 godina, a samu proceduru sam započeo još 2018. Najpre je trebalo izabrati odgovarajućeg donora jajne ćelije, nakon čega je usledila donacija i oplođenje, pa genetska ispitivanja i zamrzavanje embriona", objašnjava dr Starović.

Potom je krenula druga etapa na putu do deteta – odlazak u agenciju za surogat-majku.

"Najpre se radi podudaranje sa surogatom, pa i upoznavanje s tom ženom. Ako imate sreće, taj deo traje oko godinu dana. Potom sledi pokušaj ostvarivanja trudnoće. Ima ljudi koji godine na to izgube, a ja sam imao sreće da je uspelo iz prvog puta", kaže dr Starović.

U Njujorku je ostvarena trudnoća, a žena, koja je zapravo bila gestacioni surogat, jer je trudnoća nastala transplantacijom embriona u kom su jajne ćelije neke druge žene, porodila se u mestu svog stanovanja, u američkoj saveznoj državi Vašington.

"Porođaju smo prisustvovali i njen muž i ja. U trenutku rođenja dete je došlo u moje ruke, a njih dvoje su otišli u sobu za oporavak. Ona je čak tri meseca ispumpavala svoje mleko i slala mi ga zaleđeno isporukom preko noći, i to praktično sa Pacifika na Atlantik", kaže ponosni tata dok iz pozadine dopire plač.

"Sami živimo, roditelji su mi preminuli, druge porodice u Americi nemam. Život mi je preko noći postao veoma komplikovan, ali uspevam i srećan sam. Vodim svoj biznis, pa sam sam sebi dao dosta svog slobodnog vremena", priča dr Starović, koji je još u julu, sa bebicom od tri meseca, potegao u Beograd da bi naslednik dobio srpsko državljanstvo. "Obojica imamo državljanstvo SAD, ali važno mi je da i sin ima i srpsko državljanstvo, da zna ko je i da ima gde da dođe. Doneo sam, kako je i pisalo na sajtu MUP, papire – detetov izvod iz knjige rođenih države Vašington sa internacionalnim apostilom, preveden na srpski i overen kod sudskog tumača, kao i moje uverenje o državljanstvu. Sa svim tim sam otišao u matičnu službu opštine Savski venac u Beogradu, gde sam na veliko zaprepašćenje saznao da sina ne mogu da upišem u matičnu knjigu rođenih", naglašava. Dodaje:

"Bez obzira na to što sam u dokumentima iz SAD naveden kao jedini roditelj, zakonski nisu mogli da upišu dete u matičnu knjigu bez imena majke. Bez imena oca moguć je upis deteta u Srbiji, ali bez imena majke – nikako. Dete je i zakonski i biološki moje i ne postoji drugi roditelj jer je dobijeno procesom surogata. Nema majku tim pre što je donacija jajnih ćelija anonimna, te je ime biološke majke i zakonom zaštićen podatak, a surogat-majka je samo iznela trudnoću."

I mimo svega, surogat-majka, s kojom je u prijateljskim odnosima, ponudila je da se upiše kao detetova majka.

"To je zaista lepo s njene strane, ali ako to učinim, otvara se mnogo problema. Kad god bismo putovali, trebalo bi da imam njeno odobrenje da dete izađe iz zemlje, a moguće su i druge peripetije, pa sutra i problem nasledstva", kaže Starović. Naglašava:

"Zaista bih želeo da sinu ostane neka veza sa zemljom porekla. A i ako sutra poželim da se vratim u Srbiju, moje dete bi bilo stranac, pa bi, recimo, šest meseci nakon što je udaren pečat pri ulasku u Srbiju moralo da napusti zemlju. Znam još dvoje naših ljudi koji su u sličnoj poziciji, a verujem da ih ima mnogo više. Red bi bio da se ovaj problem zakonski reši. Zašto naša zemlja ne bi htela našu decu, kako god ona došla na svet?!"