Pidžame rado nose oba pola

Na različitim jezicima pidžama se izgovara i piše manje više slično, a poreklo reči je indijsko - pojam je izveden od persijskih reči pai (noga) i jama (odeća).

Po svemu sudeći, pidžame su u Evropu došle posredstvom Portugalaca, koji su doplovili do zapadnih obala severne Indije i tu prvi put ugledali te meke pantalone koje su se vezivale oko struka.

U jednom portugalskom izveštaju iz 1610. godine, u kome se govori o pacijentima u bolnici u Goi, napominje se da su oni za spavanje nosili svojevrsne lake pantalone s košuljama.

Dva veka kasnije i Englezi su u Indiji, po svoj prilici, prihvatili pidžame, a izveštaj iz 1828. godine govori da je izvesni ugledni gospodin na položaju, inače Englez, "uživao da nosi široku paj-džamu".

Dakle, pidžame su u Evropu stigle iz Indije početkom 17. veka, najverovatnije prvo u Portugaliju, potom u Englesku, a tek 1870. godine pidžame se pominju kao odeća za spavanje.

Pidžama bi trebalo da bude široka i udobna, a za izradu se najčešće koriste meke tkanine, pamuk, svila ili saten, ali se prave i od raznih sintetičkih materijala, kao što je poliester.

Što se tiče dezena, svojevremeno je bilo uobičajeno da muške pidžame budu na pruge i da su od flanela, a ženske svetlih boja, najčešće na cvetiće.

U međuvremenu su se stvari promenile, tako da se u poslednje vreme čini da i odrasli i deca najviše vole dečje motive.