Sonda Kasini okončava svoju 20-godišnju misiju padom u smrt

NASA ne može pustiti da ova neprocenjiva sonda nastavi da kruži oko Saturna, jer postoji realan rizik da padne na neki od prirodnih satelita ove planete, za koje se osnovano sumnja da imaju uslove za postojanje vanzemaljskih oblika života i tako ih kontaminira.

Naročito obećava Encelad, mali satelit na kom je Kasini 2014. i 2015. pronašla podzemni slani okean, koji izbija u gejzirima. To znači da se ovde možda nalaze i hidrotermalni izvori.

Kasini je u prolasku "okusila" jedan od gejzira i pronašla organska jedinjenja, što je naučnicima ulilo nadu, da tu možda ima života.

Na drugom Saturnovom satelitu, Titanu, Kasini je pronašla reke tečnog metana i još neka organska jedinjenja, što takođe obećava.

Naučnici su već isplanirali šta će uraditi sa Kasini letelicom. Poslednji put će je usmeriti ka orbiti Titana, koju će iskoristiti kao "praćku" za približavanje Saturnovoj atmosferi gde će još neko vreme beležiti podatke o prstenovima planete.

To će biti najbolji uvid u Saturnove prstenove koji smo imali dosad, a Linda Spilker koja radi na ovom projektu, kaže da bi Kasini mogla da otkrije njihovo poreklo.

Prstenovi su mnogo veći nego što su naučnici očekivali i sasvim je moguće da su stari koliko i sama planeta. Oni manji su stari oko 100 miliona godina, a verovatno su nastali raspadom kometa koje je "rastrgla" Saturnova gravitacija.

Kasini bi takođe mogla da otkrije sastav prstenova, koji su uglavnom sačinjeni od vodenog leda, ali od kojih je jedan procenat materijala potpuna misterija.

Nakon što 22 orbite, dvadeset godina otkako je krenula na ovo epsko putovanje, postaće deo planete koju je proučavala.

"Slomiće se, istopiti, pretvoriti u paru i to je fantastičan zaključak ove priče. Ona je u suštini promenila sve udžbenike o Saturnu", kaže Erl Meiz, menadžer projekta i dodaje da ne može da ne oseti tugu zbog kraja jedne ere.

"Ipak, to je samo poglavlje, knjiga još nije zatvorena".