Senice formiraju ''bar-kodove'' kako bi pronašle sakrivenu hranu

Ove senice su poznate po tome što čuvaju hranu tokom toplijih meseci, a neke procene sugerišu da jedna ptica može sakriti do 500.000 semenki godišnje, koje lako ponovo nalaze.

U eksperimentu, naučnici su senicama dali sporadičan pristup semenkama suncokreta na prostoru koji sadrži više od 120 lokacija gde bi se mogla sakriti hrana, a ponašanje svake ptice je snimljeno, prenosi Gardijan.

Tim je koristio implantiranu sondu u mozgu svake ptice da snimi aktivnost neurona u njenom hipokampusu, strukturi mozga koja je ključna za formiranje pamćenja. Rezultati su pokazali da svaki put kada je ptica sakrila seme, čak i ako je bila na istoj lokaciji, druga kombinacija neurona se aktivirala u njenom hipokampusu, što je rezultiralo šablonom aktivnosti nalik na bar-kod.

Isti "bar-kod“ je primećen kada je seme uzeto kao i kada je sakriveno. Bar-kodovi su se razlikovali od ćelija za pamćenje mesta, neurona u hipokampusu za koje je poznato da su uključeni u formiranje sećanja koje uključuju određene lokacije.

"Ova dva su se nasumično preklapala tako da neuroni ne mogu biti ni jedno ni drugo, ili oboje", rekao je dr Selman Četih sa Instituta Zakerman Univerziteta Kolumbija, prvi autor ove studije.

Dok se aktivnost ćelija mesta dešavala svaki put kada je ptica posetila lokaciju gde je seme sakriveno, bar-kodovi su se aktiirali samo kada je ptica zapravo čuvala ili preuzimala seme. Četih je dodao da, iako još nije dokazano, moguće je da se nalazi mogu odnositi i na ljudske i druge mozgove sisara.

"Poenta je da, kada formirate sećanje na određeni događaj, vaš mozak može da generiše nasumične oznake koje koristi za skladištenje informacija povezanih sa tim događajem, na način koji je analogan načinu na koji prodavnica beleži informacije povezane sa svakim proizvod koji treba da se preuzme kada se nalepnica skenira“, zaključio je naučnik i dodao da je pamćenje ovih senica "prilično izuzetno".