Naučnici predlažu da jedemo pitone

Rezultati su bili obećavajući, zmije su brzo rasle, čak i kada nisu jele te su imale dobar udeo mesnog sadržaja u odnosu na konzumiranu hranu (koja je uključivala piletinu i glodare).

Pored toga, pitoni se mogu hraniti i otpadnim proteinima iz drugih mesnih industrija.

"Pitoni prilikom posta mogu regulisati metaboličke procese i održavati telesnu kondiciju, što povećava sigurnost dostupnosti hrane u nestabilnim okolnostima. To znači da bi uzgoj pitona mogao biti fleksibilan i učinkovit odgovor na globalnu nesigurnost hrane", rekao je herpetolog Daniel Natuš sa Univerziteta Macquarie u Australiji. 

Zmije mogu da poste nekoliko meseci bez puno gubitka telesne mase.

Natuš i njegove kolege su više od 12 meseci posmatrali uzgoj dve vrste pitona (Malayopython reticulatus i Python bivittatus) na farmama na Tajlandu i Vijetnamu.

Otkrili su da je odnos konzumirane hrane i proizvedenog mesa (pri čemu manji broj znači veću učinkovitost) iznosio 1.2, u poređenju s 1.5 za lososa, 2.8 za piletnu, 6.0 za svinjetinu i 10.0 za govedinu. 

Zmije mogu postiti nekoliko meseci bez puno gubitka telesne mase, što ih čini idealnim za uzgoj u uslovima u kojima nisu obezbeđene zalihe hrane što je, nažalost, vrlo čest slučaj širom sveta, piše Science Alert.

Naravno, mala je verovatnoća da će se u prodavnicama ubrzo pojaviti posebne police sa zmijskim mesom, ali rezultati studije pokazuju da bi ove životinje mogle biti pouzdan i ekološki prihvatljiv izvor hrane. 

Tu je i pitanje "gurmanstva", odnosno toga koliko je zapravo ukusno meso pitona.

"Kada tu pridodamo i strah koji ljudi imaju spram zmija, moglo bi proći neko vreme pre nego što se na globalnom nivou prepozna poljoprivredni potencijal pitona", navode naučnici. 

Istraživanje naziva "Python farming as a flexible and efficient form of agricultural food security" objavljeno je u časopisu Scientific Reports.