Otkrivena planeta koja raste neverovatnom brzinom: Naučnici zbunjeni

Takve planete astronomi nazivaju "odmetničkima" (engl. rogue planets), a najnovija opažanja Evropskog južnog opservatorijuma (ESO) otkrila su da jedan od njih upravo prolazi kroz rekordan eksplozivan rast.

• Astronomi zapanjeni novim otkrićem: Džinovske zvezde sa crnim rupama FOTO
• NASA ispisala istoriju: Ovo je prvi put
• Fotografisane "vulkanske oči" kako posmatraju svemir FOTO
• Pravo čudo u svemiru, NASA potvrdila: Otkriveno 6.000 planeta van Sunčevog sistema FOTO

 

Šest milijardi tona u sekundi

Planeta službenog imena Cha 1107-7626, koji se nalazi na oko 620 svetlosnih godina od nas, u sazvežđu Kameleona, trenutno "proždire" oko šest milijardi tona plina i prašine svake sekunde. To je najveći ikada zabeleženi rast kod planeta, a posebno kod slobodno lutajućih planetarnih objekata.

"Ljudi planete često zamišljaju kao mirne i stabilne svetove, međutim ovo otkriće pokazuje da planetarne mase koje slobodno plove svemirom mogu da budu izuzetno uzbudljiva mesta", rekao je Viktor Almendros-Abad, astronom s Osservatorio Astronomico di Palermo, glavni autor studije.

Njegov tim otkrio je da stopa akrecije, procesa u kojem planeta prikuplja materijal iz okolnih oblaka gasova i prašine, nije nimalo stalna, nego da planeta prolazi kroz nagle "izboje" rasta.

U avgustu 2025. Cha 1107-7626 gutao je materijale osam puta brže nego što je to činio samo nekoliko meseci ranije.

Planeta ili zvezda?

Takvi iznenadni izboji inače se opažaju kod mladih zvezda, ali nikada pre nisu zabeleženi kod planeta. Otuda i glavno iznenađenje: planeta mase pet do deset Jupiterovih ne ponaša se poput planeta u našem Sunčevom sistemu, već poput male zvezde u nastajanju. Aleks Šolc s University of St Andrews, jedan od koautora studije, ističe da podreklo odmetničkih planeta i dalje ostaje nerazjašnjeno pitanje.

Shutterstock/Brian Donovan

"Jesu li oni objekti najmanje mase koji su se formirali kao zvezde ili divovske planete izbačene iz sistema u kojima su nastali? Novo otkriće naginje na stranu zvezdanog scenarija", objasnio je.

Drugim rečima, barem neke od lutajućih planeta nastaju kao zvezde, gravitacijskim privlačenjem i kolapsom oblaka gasova, a ne samo kao delovi nekog planetarnog sistema koji su kasnije izbačeni nekim gravitacijskim "nesrećnim" slučajem.

Na ceo proces utiče i magnetizam

Podjednako fascinantno u novom istraživanju je i to da su naučnici po prvi put zabeležili ulogu magnetnih polja u rastu neke planete.

Naime, magnetna aktivnost, do sada poznata kao važan pokretač akrecije materijala kod zvezda, sada je opažena i kod objekta planetarne mase. To znači da čak i relativno mali svemirski objekti mogu da imaju dovoljno jake magnetske sile da podstiču ogroman dotok materijala.

Štaviše, tokom naglog izbijanja otkrivena je i vodena para u disku oko planeta – fenomen koji se ranije viđao kod zvezda, ali nikad kod planeta. To sugeriše da se hemija okoline može dramatično da se menja u kratkom vremenu i da takvi procesi mogu da oblikuju buduće planete ili budućim mesecima osiguravaju sastojke za nastanak života.

Kombinacija informacija s više uređaja

Otkriće je omogućila kombinacija više instrumenata. Ključnu ulogu imao je spektrograf X-shooter na ESO-vom Vrlo velikom teleskopu (VLT) smeštenom u Čileu, u pustinji Atakama, pod jednim od najčišćih neba na svetu.

Tim je takođe koristio podatke koje je prikupio svemirski teleskop Džejms Veb, kao i arhivske snimke spektrografa SINFONI na istom teleskopu. Koristeći više izvora svetlosti naučnici su mogli da uporede emisijske linije pre i za vreme izdanka i tako otkriju promene u hemiji i fizici planeta.

"Ovo otkriće briše granicu između zvezda i planeta i daje nam uvid u najranije faze formiranja odmetničkih planeta", rekla je koautorka Belinda Damian sa University of St Andrews.

Misterija odmetničkih planeta

Odmetničke planete su velika enigma. Vrlo ih je teško otkriti jer ne sjaje poput zvezda, a pitanje kako nastaju ostaje jedno od ključnih u modernoj astrofizici. Za sada još uvek nije jasno jesu li nastali unutar zvezdanih sistema, pa ih je kasnije gravitacija izbacila u međuzvezdani prostor, ili pak nastaju samostalno, poput minijaturnih zvezda koje nikada ne dosegnu kritičnu masu dovoljnu za pokretanje nuklearne fuzije? Najnoviji nalazi idu u prilog ovom drugom scenariju.

Amelia Bajo iz ESO-a ističe: "Ideja da se planetarni objekat može da se ponaša poput zvezde zadivljujuća je i tera nas da se zapitamo kako bi mogli da izgledaju ekstrasolarni svetovi tokom svojih najranijih faza."

Isti proces formiranja

Za astronomiju ovo otkriće znači da proces formiranja planeta i zvezda ima više zajedničkog nego što smo mislili. Praktično gledano, ono pokazuje i koliko će budući teleskopi, posebno ESO-v Ekstremno veliki teleskop (ELT) koji se gradi u pustinji Atakama, promeniti naše razumevanje svemira. Svojim ogledalom dimenzija 39 metara, ELT će moći rutinski da otkriva ovakve planete i detaljno proučava njihovu hemiju. To će naučnicima pomoći da otkriju kako izgleda detinjstvo planeta i koji uslovi su im potebni da bi možda jednoga dana postali svetovi poput našeg.

Dok Zemlja kruži oko Sunca već 4.5 milijardi godina, samotni planet Cha 1107-7626 trenutno u mraku svemira doživljava svoju najburniju, mladenačku fazu života. To je podsetnik da u svemiru planete nisu uvek mirni i gotovi proizvodi, nego ponekad i divlji "adolescenti" koji proždiru sve oko sebe.

Astronomima on otvara redak prozor u detinjstvo jedne svemirse lutalice, možda baš u trenutku kad se odlučuje hoće li njegov život više nalikovati zvezdi ili planeti.