Poreklo misterioznih sibirskih kratera zbunjuje načnike: Odogovor možda leži dublje nego što smo mislili?

Prvi takav krater uočen je još 2014. godine, a njegova pojava pokrenula je lavinu pitanja na koja još uvek tražimo odgovore, piše Science Alert.

Sada je tim geonaučnika sa Univerziteta u Oslu, predvođen Helgeom Helevangom, predstavio novi model koji bi mogao da objasni zašto se ove ogromne rupe formiraju isključivo na poluostrvima Jamal i Gidan, a ne i u drugim arktičkim regijama s permafrostom.

Prvi krater, otkriven na sibirskom poluostrvu Jamal 2014. bio je širok oko 30 metara i dubok više od 50 metara. Okruživao ga je izbačeni materijal, što je upućivalo na eksplozivno podreklo. Ove neobjašnjive rupe imaju toliko strme zidove da bi lako moglo da se pomisli kako su iskopane mašinama.

Novo objašnjenje - gas iz dubine Zemlje

Helevang i njegov tim slažu se da je nakupljanje metana pod pritiskom ključni pokretač ovih rupa, koje se danas nazivaju krateri emisije gasa (GEC). Međutim, dok su raniji modeli pretpostavljali da su za nastanak rupa u potpunosti odgovorni procesi unutar samog permafrosta, nova studija to smatra malo verovatnim.

"Kada bi unutrašnji procesi permafrosta, podstaknuti klimatskim promenama, bili odgovorni za erupcije, očekivalo bi se da će se GEC-ovi formirati i drugde u područjima permafrosta koja sadrže gasovite hidrate, podzemni led ili kriopege. To nije slučaj", pišu Helevang i tim.

"Volumen šupljina ispunjenih gasom potreban za objašnjenje formiranja GEC-a i izbačenog materijala verovatno se neće formirati samo unutrašnjim procesima permafrosta."

Umesto toga, otkrili su da su za stvaranje dovoljne sile za ovakvu podzemnu eksploziju verovatno potrebni toplina i prirodni gas koji dolaze iz dubine, ispod samog permafrosta. Smatraju da gas curi iz sistema u stenama daleko ispod leda na poluostrvima Jamal i Gidan. To ima smisla, s obzirom na to da se ova poluostrva nalaze iznad jednih od najvećih svetskih rezervi prirodnog gasa.

Uloga klimatskih promena i buduća istraživanja

Ipak, istraživači i dalje tvrde da klimatske promene igraju važnu ulogu. Otapanje permafrosta, podstaknuto rastućim temperaturama, slabi ledeni pokrov i stvara tanji 'čep' kroz koji gas može lakše da se probije na površinu.

Iako ovaj model nudi uverljivo objašnjenje za nastanak kratera, tek ga treba potvrditi poređenjem sa stvarnim merenjima na terenu. Tek tada bismo mogli konačno da dođemo do dna ove sibirske misterije.