"Pandorina kutija je otvorena": Počinje novi eksperiment

Naučnici su se dosad klonili ovog područja zbog bojazni da bi moglo da dovede do stvaranja "dizajniranih beba" ili nepredvidivih promena koje bi mogle da utiču na buduće generacije, navodi BBC.

Sada je najveća svetska medicinska kompanija Wellcome Trust uložila početnih 10 miliona funti u pokretanje projekta i poručila kako bi ova istraživanja mogla da donesu više koristi nego štete, ubrzavajući razvoj terapija za mnoge neizlečive bolesti.

• Sintetičke bakterije ozbiljna pretnja ljudima; Naučnici u panici: Mogu da razore krvne sudove
• Ajnštajnova najčudnija pretpostavka postaje stvarnost?
• Naučnici testirali lek na miševima: Produžili im život za 25 odsto, a sada će se isprobati i kod ljudi

Dr Džulijan Sejl iz Laboratorijađe za molekularnu biologiju britanskog Medicinskog istraživačkog veća (MRC) u Kembridžu, koji učestvuje u projektu, rekao je za BBC da je reč o sledećem velikom koraku u biologiji.

"Nebo je granica. Razvijamo terapije koje bi ljudima omogućile zdravije starenje, s manje bolesti", rekao je.

"Nauka može da se upotrebi i za nanošenje štete"

"Planiramo da iskoristimo ovu tehnologiju za stvaranje ćelija otpornih na bolesti koje bi mogle da obnove oštećene organe, primera radi jetru, srce, pa čak i imuni sistem", rekao je.

Kritičari upozoravaju da bi istraživanje moglo da otvori vrata neetičkim naučnicima koji žele da stvore genetski modifikovane ili poboljšane ljude.

"Volimo da mislimo da su svi naučnici vođeni željom da pomognu, ali nauka može da se upotrebi i za nanošenje štete, pa i u ratne svrhe", upozorila je dr Pet Tomas, direktorka organizacije Beyond GM.

Shutterstock/Gorodenkoff

Detalji projekta objavljeni su za BBC na 25. godišnjicu dovršetka Projekta ljudskog genoma, koji je prvi put mapirao sve molekule u ljudskoj DNK, a koji je takođe u velikoj meri finansirala kompanija Wellcome.

Naučnici bi jednog dana mogli da stvore ceo ljudski genom od nule

Svaka ćelija u našem telu sadrži molekul DNK koja nosi genetska uputstva potrebna za njeno funkcionisanje. DNK se sastoji od samo četiri manja gradivna elementa, A, G, C i T, koji se neprestano ponavljaju u različitim kombinacijama.

Upravo ti jednostavni elementi sadrže sve genetske informacije koje fizički određuju tko smo. Projekat ljudskog genoma omogućio je naučnicima da "pročitaju" sve ljudske gene kao jedinstveni barkod.

Novi projekat, koji je upravo krenuo pod nazivom Sintetički ljudski genom, mogao bi da označi ogroman iskorak jer naučnicima neće omogućiti samo čitanje DNK, već i njeno stvaranje, deo po deo, molekul po molekul, pa možda jednog dana i ceo ljudski genom od nule.

Testirat će kako DNK zaista funkcioniše

Prvi cilj naučnika je da razviju metode za izgradnju sve većih delova ljudske DNK, sve do tačke kada uspeju sintetički da stvore ceo ljudski hromozom. Hromozomi sadrže gene koji upravljaju našim razvojem, obnovom i održavanjem organizma.

Jednom kada uspeju da ih stvore, moćiće da ih detaljno proučavaju i koriste za eksperimente kako bi se bolje razumelo kako geni i DNK zapravo regulišu naše telo.

Shutterstock/shisu_ka

Mnoge bolesti nastaju upravo zbog poremećaja u tim genima, pa bi takva istraživanja mogla da otvore put do učinkovitijih terapija, kaže profesor Metju Hurls, direktor Instituta Wellcome Sanger, koji je učestvovao u sekvenciranju najvećeg dela ljudskog genoma.

"Sintetsko stvaranje DNK omogućuje nam da zaista testiramo kako DNK funkcioniše i ispitamo nove teorije, jer trenutno to možemo da uradimo jedino tako da menjamo DNK koji već postoji u živim organizmima", rekao je Hurls.

"Pandorina kutija je otvorena"

Rad na projektu će biti ograničen na eksperimente u epruvetama i laboratorijskim posudama, neće biti pokušaja stvaranja sintetičkog života. Nova tehnologija će naučnicima omogućiti dosad neviđen nivo kontrole nad živim sistemima u ljudskom organizmu.

Iako je cilj projekta pronalazak medicinskih koristi, ne postoji ništa što bi sprečilo neodgovorne pojedince da tu istu tehnologiju iskoriste u opasne svrhe.

Profesor Bil Ernšo, cenjeni genetičar sa Univerziteta u Edinburgu, koji je razvio metodu za izradu veštačkih ljudskih hromozoma, upozorava da bi ta tehnologija mogla da se zloupotrebi za stvaranje biološkog oružja, poboljšanih ljudi ili čak bića koja nose ljudsku DNK.

"Pandorina kutija je otvorena", rekao je Ernšo za BBC.

"Možemo sada uvesti ograničenja, ali ako neka organizacija koja ima pristup potrebnim mašinama odluči da sintetiše šta god poželi, mislim da nećemo moći da je zaustavimo", upozorio je.

"Ko će biti vlasnik podataka?"

Pet Tomas iz organizacije Beyond GM upozorava na komercijalne aspekte istraživanja, odnosno mogućnost da zdravstvene kompanije iskoriste tehnologiju za vlastiti profit.

"Ako uspemo da stvorimo sintetičke delove tela ili čak sintetičke ljude, ko će ih posedovati? I ko će biti vlasnik podataka koji nastaju iz tih kreacija?", pita se naučnik.

S obzirom na sve moguće načine zloupotrebe tehnologije, nameće se pitanje zašto je Wellcome odlučio da finansira ovaj projekat. Prema rečima dr Toma Kolinsa, koji je dao zeleno svetlo za finansiranje, odluka nije donešena olako.

"Zapitali smo se, kolika bi bila cena nečinjenja toga", rekao je Kolins za BBC.

"Želimo da čujemo mišljenje javnosti"

"Ova tehnologija će ionako jednog dana biti razvijena, a ako to učinimo sada, barem imamo priliku da vodimo ceo proces na odgovoran način i odmah se suočimo s etičkim i moralnim pitanjima koja ona otvara", izjavio je.

U sklopu projekta paralelno će se sprovoditi i društveno-naučni program kojim će upravljati profesorka sociologije Džoj Zang sa Univerziteta u Kentu.

"Želimo da čujemo mišljenja stručnjaka, društvenih naučnika i, što je najvažnije, šire javnosti, kako oni doživljavaju ovu tehnologiju, kako može da im koristi i, naravno, kakva pitanja i brige maju", rekla je Zang.