Konačno urađena rekonstrukcija: Evo kako je izgledao Ludvig van Betoven FOTO

U studiji je kombinovanjem forezničke nauke, antropometrije i psihologije ponudio jedinstvenu perspektivu o Betovenovoj kompleksnosti, izdržljivosti, kreativnosti i baštini.

"Dok sam radio na aproksimaciji lica prema navodnoj lobanji Volfganga Amadeusa Mocarta, pojavilo se mnogo referenci na ekshumaciju Betovena 1863. godine. Od tog trenutka rešio sam da pročitam više o ovom događaju, a zbog kvalitetnih fotografija koje su postojale, bio sam veoma motivisan da uradim forenzičku aproksimaciju lica – rekao je za Telegraf Nauku Cicero Moraes.

Na pitanje o tome šta je bio najveći izazov u ovom radu, on je rekao:

"Najveći izazov bilo je prikupljanje podataka eksperata koji su radili na ekshumaciji i koji su imali veoma robusne informacije o merama vezanim za kosti. Srećom, sve je završeno dobro."

Studija je predstavila interdisciplinarni pristup istraživanju života i baštine Ludviga van Betovena.

"Korišćenje tehnika forenzičke aproksimacije lica, trodimenzionalna rekonstrukcija lica kompozitora urađena je na osnovu istorijskih fotografija njegove lobanje, koje nam je autorizovala Betovenova kuća u Bonu, čime predstavljamo novu perspektivu vizuelizacije istorijskih ličnosti. Ovaj rad predstavlja i prvo dokumentovano merenje kompozitorove lobanje. Osim toga, predstavlja i prvu rigoroznu meta-analizu njegove visine u odnosu na merenje kostiju tokom ekshumacije 1863, zahvaljujući čemu je unapređena metodološka preciznost“, navodi se u studiji objavljenoj OrtogOnLineMag #11.

Ludvig van Betoven rođen je 1770. i sin je Johana van Betovena i Marije Magdalene Keverič.

"Nakon smrti oca 1792. Betoven se preselio u Beč, gde se brzo nametnuo kao klavirski virtuoz. Oko 1798. počeo je da primećuje prve simptome gluvoće, koju je prvo hteo da sakrije i koja je bila prekretnica u njegovom životu. Upkos tome nastavio je da komponuje sa strašću, a Klavirska sonata broj 8 nastala 1799. bila je remek delo koje je kombinovalo uzvišene emocije i strukturalne inovacije, pokazujući genijalnost koja je definisala njegovu karijeru," navodi se u studiji.

Nakon Betovenove smrti 26. marta 1827. njegovo telo je prošlo detaljan posmrtni pregled. Tokom autopsije napravljeni su rezovi u lobanji, a delovi su i sklonjeni. Betovenova sahrana 29. marta 1827. bila je grandiozni događaj, a procenjuje se da je oko 20.000 ljudi prisustvovalo pogrebnoj ceremoniji u Beču.

• Čuvena Betovenova kompozicija uništava ćelije raka: Da li je muzika budućnost u lečenju?
• Naučnici razotkrili šta je mumificirano stvorenje iz Japana "koje donosi kišu"
• Skok, skok – kre, kre: Najluđe takmičenje na svetu VIDEO
• Misterija iz šesnaestog veka i dalje zbunjuje naučnike

"Ostaci Ludviga van Betovena ekshumirani su 1863. To nije bila rutinska ekshumacija, već ju je pokretala želja da se sačuvaju ostaci dvojice velikih bečkih kompozitora – Betovena i Šuberta, koji su bili sahranjeni jedan do drugog. Primarni cilj bilo je prebacivanje na bezbedniju lokaciju. Ekshumacija je detaljno dokumentovana, a jedno od najvažnijih otkrića bila je lobanja," navedeno je u studiji.

Inicijalna rekonstrukcija, objašnjeno je, urađena je na osnovu tri fotografije, koje je autorizovala Betovenova kuća u Bonu.

"Generisane su tri grupe slika. Jedna je osnovna i objektivna, u njoj su samo obične, crno-bele strukture, bez detalja poput ekspresije ili teksture, sa fokusiranjem na osnovne elemente lica. Druga je osnovna, ali detaljnija: vidi se izraz lica, ali su oči zatvorene i sve je crno-belo. Treća grupa su umetničke slike sa spekulativnim elementima. Na njima ima pigmentacije, poput boje kože, očiju i kose, ali su urađene i sa otvorenim očima", navedeno je u Moraesovoj studiji.