Naučnici razotkrili šta je mumificirano stvorenje iz Japana "koje donosi kišu"

Zahvaljujući najnovijim tehnologijama i multidisciplinarnom timu istraživača, otkriveno je da se ne radi ni o mitskom zmaju, ni o čudesnom stvorenju, već – o običnoj japanskoj kuni.

Zmajevo poreklo – od šoguna do legende

Ova mumija prvi put je pomenuta 1429. godine, kada je tadašnji šogun Jošinori Ašikaga posetio čuveni budistički hram Todai-ji u Nari. Tamo je, prema hronikama monaha, pronašao "telo zmaja osušeno na suncu", dugačko oko 30 cm, sa dugim repom, izduženom njuškom i bez prednjih udova. Telo je odmah proglašeno svetim i pohranjeno u Šosoinu – carskoj riznici koja čuva dragocenosti iz perioda cara Šomua.

Šta su pokazale savremene analize?

U 2023. i 2024. godini, japanski istraživački tim iz Nacionalnog muzeja Nare dobio je dozvolu da izvrši analizu mumije, koristeći:

• CT skeniranje i rendgenske snimke
• Radiokarbonsko datiranje (C14)
• DNK ekstrakciju iz ostataka kože i kosti
• Forenzičku analizu lobanje i zuba

Rezultati su bili jasni: mumificirano telo pripada ženki japanske kune (Martes melampus), malog mesojeda životinje iz porodice kuna. Starost mumije procenjena je na period 1050–1150. godine, što se poklapa s rekonstrukcijama hrama Todai-ji koje su tada bile u toku.

Kako je životinja postala "zmaj"?

Najverovatnije, kuna je ušla u hram tokom radova, zaglavila se u tavanskom prostoru i prirodno se mumificirala. Zbog položaja tela, suvoće vazduha i gubitka ekstremiteta (verovatno pojedeni nakon smrti od insekata ili glodara), stvorenje je dobilo sablasni izgled koji podseća na mitske zmajeve iz kineske i japanske umetnosti – duguljasto telo, izdužena lobanja i nedostatak udova.

Kroz vekove, uz nedostatak znanja o zoologiji i pod uticajem šintoističkih i budističkih verovanja, ovaj ostatak je postao sveta relikvija.

• Naučnici stvorili nezamislivo: Svi će moći da vide kao superheroji, čak i kada su oči zatvorene
• Nevidljiva pretnja iz zemlje: Gljivice koje ubijaju milione stižu i u Evropu
• Pola veka stara misterija: Leonardo da Vinči ima najmanje šest živih potomaka FOTO

Verovanja i legenda o kiši

Jedna od najpoznatijih priča vezanih za mumiju jeste da svaki put kada bi se izvadila iz trezora – počela bi da pada kiša. Legenda je toliko bila ukorenjena da su čak i naučnici tokom najnovijeg istraživanja doživeli obilnu kišu nakon što je mumija privremeno izložena. Mada su to verovatno bile slučajnosti, mnogi i dalje veruju u natprirodnu moć mumificiranog "zmaja".

Šosoin – carski trezor iz 8. veka

Mumija se čuvala u Šosoinu, carskoj riznici iz 8. veka, izgrađenoj po nalogu cara Šomua. Ovaj objekat ne čuva samo relikvije i budističke artefakte, već i razne prirodne kuriozitete, među kojima su i ostaci egzotičnih životinja. Istraživači su iskoristili ovu priliku da analiziraju još nekoliko "neidentifikovanih" ostataka, uključujući:

• Predmete za koje se mislilo da su od slonovače, a zapravo potiču od kitova
• Rogove za koje je utvrđeno da su deo Pere David jelena, vrste izumrle u divljini

Reakcije javnosti

Vest o razotkrivanju "zmaja" izazvala je veliku pažnju javnosti u Japanu i širom sveta. Dok su mnogi sa žaljenjem primili informaciju da se ne radi o mitskom stvorenju, već o životinji, drugi naglašavaju da je i sama istina fascinantna – jer pokazuje kako nauka može da rasvetli legende i obogati naše razumevanje prošlosti.