Naučnici predvideli totalni kolaps društva u 2040: Jeziva predviđanja se ostvaruju

To je bio rezultat projekta koji je naručio Club of Rome – globalna organizacija koja okuplja naučnike, ekonomiste i političare zabrinute zbog održivosti ekonomskog i demografskog rasta.

Autori studije Donela Medouz, Denis Medouz, Jorgen Randers i Vilijam Behrens III koristili su za to vreme revolucionarni računarski model World3 kako bi simulirali na koji način bi populacija, industrija, potrošnja resursa i zagađenje mogli da rastu i međusobno utiču jedni na druge do 2100. godine.

Studija je pretočena u knjigu Granice rasta, koja je prevedena na 30 jezika i prodata u više od 30 miliona primeraka.

Kolaps sredinom 21. veka

Projekcija je predstavila više scenarija u zavisnosti od toga da li i kako čovečanstvo reaguje na ograničenja rasta.

Najvažniji i najpoznatiji scenario je tzv. business as usual (BAU), odnosno "poslovanje kao do sada", gde se pretpostavlja da će politike i biznisi nastaviti da funkcionišu kao da se ništa ne dešava. U tom slučaju, ukoliko se eksponencijalni rast potrošnje resursa, industrije i populacije nastavi, između 2030. i 2050. moglo bi doći do naglog kolapsa.

Šta je model World3?

World3, na kojem se bazira studija, je model dinamičkih sistema za računarsku simulaciju međusobnog delovanja pet varijabli: rasta populacije, industrijalizacije, zagađenja, proizvodnje hrane i potrošnje neobnovljivih resursa. Kombinovanjem ovih podataka, naučnici su predvideli da, bez značajnih promena u globalnim politikama i ponašanju, ljudska civilizacija ide ka kolapsu.

Model je kasnije više puta nadograđivan i unapređivan.

Shutterstock/zef art

 

Šta je sve studija predvidela?

Studija je identifikovala nekoliko ključnih faktora koji bi mogli dovesti do kolapsa:

• Iscrpljivanje neobnovljivih resursa: Neodrživa potrošnja resursa kao što su fosilna goriva i minerali može dovesti do pada industrijske proizvodnje i ekonomskog rasta.

• Prekomerno zagađenje: Nakupljanje zagađenja, uključujući emisije gasova staklene bašte, može izazvati ozbiljne ekološke probleme, poput klimatskih promena koje negativno utiču na poljoprivredu i zdravlje ljudi.

• Prenaseljenost: Rast populacije povećava potražnju za resursima i uslugama, što opterećuje ekosisteme i infrastrukturu.

• Pad poljoprivredne proizvodnje: Degradacija zemljišta, gubitak biodiverziteta i klimatske promene mogu smanjiti proizvodnju hrane, što može dovesti do nestašica i rasta cena.

Kritike i podsmeh

Iako su autori naglasili da njihova predviđanja nisu proricanja, već upozorenja na moguće pravce razvoja ljudskih sistema, studija je izazvala snažne reakcije. Dok su je neki naučni i politički krugovi shvatili veoma ozbiljno, mnogi mediji, privrednici i ekonomisti su je ismevali, naročito tokom 1970-ih.

Kritičari su tvrdili da su modeli previše pojednostavljeni, da ne uzimaju u obzir ljudsku inovativnost i prilagodljivost i da se oslanjaju na "katastrofičarski" pristup.

Jedan od glasnijih kritičara bio je ekonomista Džulijan Sajmon, koji je tvrdio da su osnovni koncepti studije pogrešni, jer se sama ideja o tome šta je "resurs" menja s vremenom.

Kao primer je naveo drvo, koje je bilo glavni materijal za brodogradnju sve do 1800-ih, kada su brodovi počeli da se prave od gvožđa. Naglasio je da su zabrinutosti zbog nestašice drva postojale još od 1500-ih.

Pozitivne revizije i potvrde studije

Tokom godina i decenija, studija je dobijala i pozitivne reevaluacije i potvrde.

Autori su 1992. objavili ažurirano izdanje pod nazivom Beyond the Limits, u kojem je pokazano da se mnoge prvobitne projekcije ostvaruju.

Godine 2004. objavljeno je još jedno ažuriranje pod nazivom Limits to Growth: The 30-Year Update, koje je pokazalo da stvarni podaci prate najgori scenario – BAU. Donela Medouz i saradnici naglasili su da će, bez velikih promena, do kolapsa doći oko 2040. godine, i da su njegovi znaci već vidljivi.

"Nivo mora porastao je za 10–20 cm od 1900. godine. Većina glečera izvan polarnih regiona se povlači, a površina i debljina arktičkog morskog leda smanjuju se tokom leta. Godine 1998. više od 45% svetske populacije živelo je s prosečnim prihodom od 2 dolara dnevno ili manje. Najbogatijih 20% imalo je 85% globalnog BDP-a. Jaz između bogatih i siromašnih i dalje raste. Godine 2002. UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu procenila je da je 75% svetskih ribolovnih područja iskorišćeno do granice ili preko nje. Prva globalna procena gubitka zemljišta pokazala je da je 38% – gotovo 1,4 milijarde hektara – korišćenog poljoprivrednog zemljišta degradirano. Pedeset četiri zemlje zabeležile su pad BDP-a po stanovniku između 1990. i 2001. godine."

Godine 2014. Club of Rome je objavio izveštaj pod vođstvom Uga Bardija koji je takođe potvrdio prethodne nalaze, s posebnim naglaskom na iscrpljivanje resursa i potrebu za tzv. kružnom ekonomijom.

Godine 2020. Gaja Herington, ekonomistkinja i ekspert za održivi razvoj iz američke konsultantske firme KPMG, sprovela je nezavisnu analizu stvarnih podataka i pokazala da su projekcije iz Granica rasta i dalje zapanjujuće tačne, i da svet ide ka BAU scenariju.

Godine 2023. Arjuna Nebel, profesor na Tehničkom univerzitetu u Kelnu i član Instituta za obnovljive izvore energije (CIRE), sa saradnicima je ažurirao parametre modela World3 koristeći empirijske podatke do 2022. Rezultati su pokazali da simulacije i dalje ukazuju na scenario prekoračenja i kolapsa u narednim decenijama, sličan originalnom BAU scenariju.

Konačno, 2024. MIT i LADbible sproveli su nezavisne analize u kojima su najnoviji računarski modeli potvrdili da će, ukoliko ne dođe do velikih promena, kolaps nastupiti oko 2040. godine, sa ozbiljnim ekonomskim i društvenim posledicama.

World3 ipak nije proročanstvo

Vedrana Pribičević, viša predavačica na Zagrebačkoj školi ekonomije i menadžmenta, upozorava da je model deterministički, a ne stohastički, što znači da ne uzima u obzir neizvesnosti, iznenadne šokove i spektar mogućih ishoda.

"Time ipak zanemaruje ključne elemente stvarnog sveta – prilagodljivost, inovacije i tržišne mehanizme", ističe Pribičević.

"Vilijam Nordhaus, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za rad na integraciji klimatskih promena u makroekonomsko modeliranje, upozoravao je da World3 previše pojednostavljuje ekonomske procese, isključuje ulogu cena i potcenjuje tehnološki napredak. Za razliku od toga, savremeni stohastički modeli koji se koriste u klimatologiji i ekonomiji omogućuju analizu verovatnoće različitih scenarija. World3 je važan kao upozorenje, ali njegove projekcije ne treba tumačiti kao proročanstva", poručuje ekonomistkinja.