Prvi put u istoriji: Astronaut sa invaliditetom spreman za let u svemir FOTO/VIDEO

Britanac Džon Makfol, paraolimpijski sportista i osvajač medalje, zvanično je završio obuku u Evropskoj svemirskoj agenciji i mogao bi da postane prvi astronaut sa invaliditetom koji je posetio Međunarodnu svemirsku stanicu.

Astronauti treniraju kao sportisti kako bi mogli da izdrže teškoće svemirskog leta, uključujući sile lansiranja i ponovnog ulaska, dezorijentaciju, atrofiju mišića i druge negativne efekte života u svemiru.

• Na Mesecu već 50 godina stoji ova fotografija: "Ovo je porodica s planete Zemlje" FOTO
• Astronaut proveo više godinu dana u svemiru pa otkrio šta mu se dogodilo: "Oporavljao sam se četiri meseca"
• Hospitalizovan astronaut: NASA se hitno oglasila
• Astronaut šokirao javnost: Proveo 178 dana u svemiru i otkrio strašnu istinu

Makfol, rođen u Britaniji, obavio je prilično dobar deo atletskog treninga nakon gubitka desne noge u nesreći na motociklu kada je imao 19 godina.

Sa protezom je osvojio mnoštvo medalja, uključujući paraolimpijsku bronzanu medalju na 100 metara na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.

Paraolimijac i ortopedski hirurg

Makfol je takođe ortopedski hirurg.

Prijavio se na otvoreni poziv Evropske svemirske agencije (ESA) za astronaute 2022. godine, što je bio prvi put u istoriji ljudskih svemirskih letova da je jedna agencija dozvolila ljudima sa određenim fizičkim invaliditetom da se prijave.

Svemirska agencija je posebno želela da testira mogućnost da astronauti budu ljudi sa invaliditetom i da sazna više o preprekama koje za njih postoje.
 

Od 257 kandidata sa invaliditetom, Makfol je ostvario najbolje rezultate, prošavši svaku fazu procesa i ispunjavajući sve veoma zahtevne psihološke, kognitivne, tehničke i profesionalne kriterijume. Čak je leteo na paraboličnim letovima i obavljao zimske misije na moru i prošao obuku za preživljavanje.

Odrastao uz "Ostrva na nebu"

Takođe je prošao kroz neka posebna testiranja, u kojima je posmatrano kako fiziološke promene izazvane mikrogravitacijom, poput preraspodele tečnosti i atrofije mišića, mogu uticati na njegovu protetiku.

Dok astronautima obično nisu potrebne noge u orbiti jer slobodno lebde u bilo kom pravcu, a manevrisanje na šetnji u svemiru se obavlja rukama, a ne stopalima – ESA je prepoznala da će mu proteza i dalje biti potrebna za određene aktivnosti.

Istraživački tim na kraju nije pronašao probleme za ispunjenje ovih zahteva. Sada je formalno završio obuku za astronauta, a tokom nedavne konferencije za štampu zvaničnici ESA objavili su da je sada na listi čekanja za mesto za let do Međunarodne svemirske stanice.

To bi ga učinilo prvom osobom sa invaliditetom koja je stigla u orbitu.

"Situacija me podseća na naučnofantastični roman koji je zaokupio moju maštu kada sam bio dete. 'Ostrvo na nebu', Artura C. Klarka, priča priču o Roju Malkomu, tinejdžeru koji osvaja put do svemirske stanice. Tamo upoznaje komandanta Dojla, koji vodi operaciju. Dojl je radio na stanici 10 godina bez želje da se vrati na Zemlju, jer bi na Zemlji bio u invalidskim kolicima. U svemiru je slobodan da ide bilo kud, a zbog toga što nema donje udove, može da stane u manje prostore, do kojih drugi ljudi ne mogu da dođu", rekao je Makfol.

I dok je ovo bila fikcija, bilo je istraživanja o potencijalnim prednostima uključivanja osoba sa invaliditetom u korpus astronauta.

Krajem 1950-ih, NASA je regrutovala 11 gluvih ljudi, koji su postali poznati kao grupa "Gallaudet 11", da proučavaju njihov imunitet na mučninu pri kretanju i pomognu u oblikovanju budućnosti istraživanja svemirskih letova.

Danas inicijative kakva je "AstroAccess" sprovode mikrogravitacijske misije, omogućavajući osobama sa invaliditetom da iskuse bestežinsko stanje i sprovode eksperimente na paraboličnim letovima, sa ciljem da se dokaže da astronauti sa invaliditetom imaju mnogo toga da ponude.

Makfol ima sreću što radi sa ESA, koja se i dalje zalaže za raznolikost među svojim astronautima.