Naučnici zbunjeni: Crna rupa ne prestaje da sija VIDEO

Naime, supermasivna crna rupa u srcu naše galaksije neprestano ispaljuje svetlosne bljeskove, stvarajući neobičan i dinamičan spektakl u svemiru. I dok neki bljeskovi traju tek nekoliko sekundi, drugi su snažne erupcije koje svakog dana ispaljuju po nekoliko moćnih mlazova svetlosti.

Naučnici su očekivali određeni obrazac u ovom fenomenu, ali podaci pokazuju da je aktivnost crne rupe potpuno nepredvidiva.

"Videli smo kako svetlost ključanja neprestano menja intenzitet, a onda iznenada – bum! Pojavio bi se ogroman bljesak, pa bi se sve opet smirilo", rekao je vođa istraživanja Farhad Jusef-Zade sa Univerziteta Nortvestern.

Ova otkrića, objavljena u časopisu "The Astrophysical Journal Letters", mogla bi doneti nova saznanja o interakciji crnih rupa s materijom koja ih okružuje, kao i o evoluciji same galaksije.

Najduže i najdetaljnije posmatranje Sagittarius A-star

Istraživanje je obuhvatilo 48 sati posmatranja, podeljenih u osam do deset sati tokom cele godine, što ga čini najdužim i najdetaljnijim istraživanjem Sagittarius A-star do sada.

Crne rupe su pre samo nekoliko decenija bile teorijski koncept, ali danas su ne samo potvrđene već se čak i fotografišu pomoću sinhronizovanih radio teleskopa na Zemlji. Veruje se da supermasivne crne rupe, čija masa može biti od nekoliko miliona do milijardi puta veća od mase Sunca, postoje u centru gotovo svih velikih galaksija.

Zanimljivo je da materija koja se približi crnoj rupi ne pada u nju odmah, već deo te mase može biti preusmeren i izbačen u obliku snažnih mlazova visokoenergetskih čestica.

Naučnici još nisu u potpunosti razumeli ovaj proces, ali novo istraživanje pokazuje da su bljeskovi koji dolaze iz unutrašnjeg akrecionog diska crne rupe slični solarnim olujama – ali u daleko ekstremnijim uslovima.

Misterija magnetnih oluja

Jusef-Zade i njegov tim veruju da najsvetliji bljeskovi nastaju zbog magnetne rekonekcije – procesa u kojem se dva magnetna polja sudaraju, oslobađajući ogromne količine energije. Kraći bljeskovi, s druge strane, mogu biti rezultat manjih poremećaja u akrecionom disku.

"Iako su uslovi oko crne rupe mnogo ekstremniji, Sunčeva površina takođe ključa od aktivnosti", objašnjava Jusef-Zade.

Sledeći korak u istraživanju biće još duže i neprekidno posmatranje Sagittarius A-star kako bi se utvrdilo da li bljeskovi prate neki obrazac ili su zaista potpuno nasumični. Za sada, crna rupa u centru naše galaksije ostaje nepredvidiva i fascinantna tajna svemira.