Bil Gejts o "kemtrejlsima": Njegovo priznanje ponovo će pokrenuti polemike

Kako navodi, beli tragovi koje avioni ostavljaju za sobom nisu otrovne hemikalije, već oblaci koji u određenim uslovima mogu da utiču na zagrevanje planete.

Gejts se u svom tekstu prisetio odrastanja u Sijetlu, gde su avioni bili gotovo svakodnevni prizor. Kompanija Boing bila je jedan od najvećih poslodavaca u tom području, pa je, kako kaže, gotovo svako iz njegovog okruženja imao neku vezu sa avio-industrijom.

Decenijama kasnije, avijacija je i dalje jedna od tema kojima se bavi, posebno zbog njenog uticaja na klimatske promene.

Prema njegovim rečima, avio-saobraćaj jedan je od sektora u kojima je najteže smanjiti emisije štetnih gasova. Moderni putnički avion težak je oko 41 tonu, a pronalaženje načina da takva letelica leti bez velikih emisija, bez dodatne težine i uz očuvanje svih bezbednosnih standarda predstavlja veliki tehnološki izazov.

Nisu samo izduvni gasovi problem

Kada avion sagoreva gorivo, emituje ugljen-dioksid i druge gasove, ali Gejts upozorava da to nije jedini način na koji avijacija utiče na zagrevanje planete.

Posebnu pažnju posvetio je kondenzacionim tragovima, odnosno kontrailima – belim linijama koje se ponekad mogu videti iza aviona.

Upravo oko njih postoji veliki broj teorija na internetu

"Neki ljudi ih nazivaju kemtrejlsima i veruju da sadrže otrovne hemikalije", navodi Gejts, ali dodaje da je stvarnost mnogo jednostavnija.

"To su samo oblaci", objašnjava on.

Kondenzacioni tragovi nastaju kao nenamerna posledica avionskog saobraćaja. Niko, prema njegovim navodima, namerno ne "iscrtava" linije na nebu.

EPA/OLIVIER MATTHYS

Kako nastaju beli tragovi iza aviona?

Avion mora da prođe kroz sloj vazduha sa odgovarajućom temperaturom i vlažnošću da bi nastao kondenzacioni trag.

Kada se to dogodi, vodena para se kondenzuje oko sitnih čestica čađi koje izlaze iz motora, a zatim se pretvara u ledene kristale.

Većina ovih tragova brzo nestane i nema značajan uticaj na klimu. Međutim, u određenim atmosferskim uslovima neki mogu da opstanu satima, prošire se i pretvore u tanke visoke oblake poznate kao cirusni oblaci.

To su prirodni oblaci koji se formiraju na velikim visinama i često izgledaju poput tankih poteza četkicom preko neba.

Zašto neki kondenzacioni tragovi zagrevaju planetu?

Gejts objašnjava da kondenzacioni tragovi, slično prirodnim cirusnim oblacima, mogu da odbijaju deo Sunčeve svetlosti, ali istovremeno zadržavaju toplotu koja bi inače otišla u svemir.

Tokom dana deo sunčeve energije može biti reflektovan nazad, dok je tokom noći važan efekat zadržavanja toplote.

Upravo su dugotrajni kondenzacioni tragovi, koji ostaju na nebu satima, predmet posebnog interesovanja istraživača.

Prema podacima koje navodi Gejts, dugotrajni kondenzacioni tragovi odgovorni su za oko polovinu temperaturnog uticaja avijacije.

On tvrdi i da bi njihovo uklanjanje moglo da spreči do dva odsto ukupnog globalnog zagrevanja.

EPA/JAGADEESH NV

Rešenje bi moglo da bude jednostavnije nego što se misli

Jedna od ideja nije da se menja tehnologija aviona, već da se promeni njihova putanja.

Naime, naučnici mogu da predvide u kojim delovima atmosfere postoje uslovi pogodni za nastanak dugotrajnih kondenzacionih tragova.

Ako bi avion malo promenio rutu i zaobišao takvu zonu, trag bi mogao da bude izbegnut.

Gejts navodi da bi, prema postojećim procenama, bilo dovoljno promeniti putanju svega oko pet odsto letova širom sveta kako bi se izbegao najveći deo zona u kojima nastaju kondenzacioni tragovi koji doprinose zagrevanju.

Avioni već menjaju rute kako bi izbegli turbulencije i loše vremenske uslove, pa bi se sličan princip mogao primeniti i na kondenzacione tragove.

Shutterstock/Russ Heinl

Da li bi avioni zbog toga trošili više goriva?

To je jedno od ključnih pitanja.

Promena rute može zahtevati nešto više goriva, ali Gejts tvrdi da je dodatna potrošnja veoma mala.

Prema njegovim navodima, kada se posmatra ukupan broj letova, izbegavanje zona pogodnih za stvaranje kondenzacionih tragova moglo bi povećati potrošnju goriva za svega oko 0,1 odsto.

On smatra da je taj dodatni uticaj na klimu znatno manji od efekta koji bi mogao da nastane zbog dugotrajnog kondenzacionog traga.

Gejts podržava istraživanja

Gejts navodi da je pomogao u pokretanju neprofitne organizacije Contrails.org, koja istražuje ovaj problem i razvija softver otvorenog koda koji bi aviokompanijama mogao da pomogne u planiranju ruta.

Prema njegovim rečima, organizacija je sarađivala sa American Airlinesom i Google Researchom  na više od 100 letova tokom kojih su primenjivane rute za izbegavanje kondenzacionih tragova.

U tekstu pominje i projekat Operacija Plavo nebo, istraživanje podržano od britanske vlade, tokom kojeg će pojedini letovi kroz vazdušni prostor Šenik, zapadno od Velike Britanije, imati neznatno izmenjene rute kako bi se proverilo koliko takav pristup može da smanji stvaranje kondenzacionih tragova.

Shutterstock/Elena_Alex_Ferns

"Nisam savršen za ovu temu"

Gejts se osvrnuo i na činjenicu da često putuje privatnim avionima.

"Nisam baš idealna osoba da govorim o ovoj temi", priznaje on, svestan svog uticaja na životnu sredinu.

Kako kaže, zbog toga vodi računa da njegovi letovi koriste rute kojima se izbegava stvaranje kondenzacionih tragova koji doprinose zagrevanju. Takođe navodi da koristi održivo avionsko gorivo i nadoknađuje emisije povezane sa avio-saobraćajem svoje porodice.

Ideja je jednostavna, ali izazov je primena

Prema Gejtsovom mišljenju, najveće pitanje jeste da li će aviokompanije imati dovoljan podsticaj da ovakav sistem prihvate.

Za razliku od izbegavanja turbulencija, koje je direktno povezano sa bezbednošću putnika, korist od izbegavanja kondenzacionih tragova nije toliko očigledna kompanijama.

Ipak, Gejts smatra da bi ova praksa u budućnosti mogla da postane deo modernizacije sistema kontrole vazdušnog saobraćaja.

Njegov zaključak je da se radi o relativno jeftinoj intervenciji koja bi, ukoliko se pokaže efikasnom u većem obimu, mogla da doprinese smanjenju uticaja avijacije na klimatske promene.