Goran Ivanišević izgubio na sudu: Bivša supruga mu ne duguje ništa

Tri i po godine nakon što je na Opštinski građanski sud u Zagrebu stigla privatna tužba penzionisanog tenisera Gorana Ivaniševića protiv njegove bivše supruge Tatjane Dragović, jer smatra da mu majka njihovo dvoje dece duguje više od 2,47 miliona evra na ime navodne pozajmice, sud je posle niza peripetija doneo nepravosnažnu odluku.

Sud je zaključio da nekadašnji prvi reket Hrvatske nije uspeo u sporu, te da mu bivša manekenka ne duguje ništa, pa mora da joj plati 173.937 evra sudskih troškova sa kamatama.

Ta odluka usledila je nakon što veštak nije uspeo da sprovede finansijsko veštačenje kako bi se utvrdio tačan tok novca između bivših supružnika, poput onog sa zajedničkog računa u Monaku, jer Ivanišević, za razliku od Dragović, nije dostavio kompletnu traženu dokumentaciju.

Iako je Dragović dobila prvostepenu bitku, privremena mera kojom su joj blokirani svi bankovni računi i kojom joj je bila dovedena u pitanje egzistencija i dalje ostaje na snazi do pravosnažnosti presude.

Sud je na raspolaganju imao iskaze bivših supružnika, kao i materijalnu dokumentaciju, pa čak i međusobne poruke koje su razmenjivali, te je zaključeno da između njih nije bio sklopljen ugovor o zajmu niti je bio ugovoren bilo kakav rok vraćanja novca, ali i da sama predaja novca tuženoj nije dovoljna.

"Nesporna je činjenica da je tužena podizala novac sa zajedničkog računa u monaškoj banci i sa tužiočevog računa u Zagrebačkoj banci. Čak i pod pretpostavkom da se radilo o novcu koji pripada isključivo tužiocu (kao što Ivanišević tvrdi, a Dragović osporava), nije dovoljan zaključak da je između stranaka zaključen ugovor o zajmu, već je odlučujuće da li je tužilac tuženoj određeni iznos novca dao na raspolaganje uz ugovorenu obavezu vraćanja u dogovorenom roku. Prema oceni suda, navedeno ne proizlazi iz iskaza tužioca, piše Jutarnji list.

Tužilac je rekao da je dogovorio sa tuženom da ona može da podiže novac u banci za decu koliko im treba, ali da je ona sa tog računa, protivno dogovoru, prebacivala novac za sve što joj je potrebno u životu i nakon prestanka braka. A to je tužilac pasivno posmatrao pet godina", navela je sutkinja u obrazloženju presude, podsećajući da iznos zajma mora biti određen da bi se radilo o ugovoru o zajmu, jer prebacivanje unapred neodređenog iznosa ne može da se kvalifikuje kao pozajmljivanje.

Sutkinja se potom osvrnula na deo Ivaniševićevog iskaza u kojem je rekao da je "pet godina gledao kako Dragović prebacuje novac u iznosima koji prevazilaze potrebe njihove zajedničke dece jer su, kako je naveo, formalno bili u braku pa je to dopuštao".

"Iz toga proizlazi da je dopuštao da tužena prebacuje novac za koji je znao da nije dužan da joj plati. Osim što je sud vezan činjeničnim tvrdnjama stranaka, tužilac tvrdi da je novcem pomagao tuženoj iako je bio svestan da to nije dužan da čini. Tako tužilac nema pravo na povraćaj bez osnova stečenih iznosa. Odredbom člana 1112 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da onaj ko izvrši uplatu znajući da nije dužan da plati nema pravo da zahteva povraćaj.

A tužilac je sam izjavio da je pasivno posmatrao kako ona neovlašćeno podiže novac sa njegovog računa", navodi još sutkinja, dodajući i da iz Ivaniševićevog iskaza ne proizlazi da je bio ugovoren rok vraćanja, a to je bitan deo ugovora o zajmu.

Sud se osvrnuo i na suprotne navode sukobljenih strana, Ivaniševića i Dragović, o tome šta tačno potvrde o prometu po računima, odnosno bankovni izvodi, dokazuju, jer bivši teniser tvrdi da se radilo o pozajmici, a bivša manekenka da se radilo o složenom međusobnom finansijskom odnosu koji nema obeležja ugovora o zajmu.

"Činjenice u vezi sa iznetim suprotnim navodima stranaka ovaj sud ne može sam da utvrdi jer nema stručno znanje za ocenjivanje finansijskih isprava koje se nalaze u spisu. Stoga je određeno finansijsko veštačenje, međutim veštak je zatražio od stranaka u postupku isprave potrebne za izradu nalaza i mišljenja, ali tužilac njegovom zahtevu nije udovoljio, pa nalaz i mišljenje nisu izrađeni te je, nakon pokušaja zloupotrebe procesnih ovlašćenja i tužiočevog polemisanja sa finansijskim veštakom u vezi sa činjenicama koje su isprave potrebne za veštačenje, sud odustao od izvođenja tog dokaza", objasnila je dalje sutkinja, ocenivši da Ivanišević, pošto je na njemu bio teret dokazivanja, nije dokazao ni osnov ni visinu tužbenog zahteva.

Maratonsko ročište

Podsetimo, pretposlednje sudsko ročište prošlog leta bilo je maratonsko. Trajalo je gotovo šest sati, u napetoj atmosferi i sa nekoliko kraćih prekida. Ivanišević je u sudnici rekao da je parnicu pokrenuo jer mu je "Tatjana otuđila novac koji nije bračna tekovina i koji je zaradio on".

U sudnici je njegov advokat predložio isključenje javnosti, međutim sud je taj predlog odbio.

"Imali smo dogovor da ona vrati taj novac, ali to se nije dogodilo i zato smo ovde. Da napomenem, sporazum je iz 2012. i zaključili smo ga na inicijativu advokata Vukića u Rijeci. Tada smo bili u braku i ona je tražila da zaključimo sporazum prema kojem pola moje zarade pripada njoj dok smo u zakonitom braku. Dogovorili smo se da se proda zemljište koje je glasilo na moju majku i da Tatjani pripadne 40 odsto, a meni 60, ali nakon prodaje tog zemljišta ona je zadržala ceo iznos. A 2014. je sa novim partnerom dobila dete, a ja sam potom nastavio da finansiram nju, njenog partnera i njihovu porodicu, kao i svoju“, ispričao je Ivanišević u sudnici.

Na to je sutkinju zanimalo šta je mislio u vezi sa postojanjem njegove obaveze iz sporazuma iz 2012, s obzirom na to da je nastavio da finansira bivšu suprugu, pa je Ivanišević rekao:

"Nisam mislio ništa. Nastavio sam da ih finansiram jer ni ona ni njen novi partner nisu radili. To finansiranje bilo je sa zajedničkog računa u Monaku sa kojeg je podigla novac i za koji tražim da mi se vrati. Ona ništa nije radila. To je novac od moje zarade. A sa tog računa prebacivala je novac na svoj račun u Zagrebačkoj banci u Zagrebu. Pošto sam imao punomoć na tom računu, mogao sam sve to da vidim. Prebacivala je previše."

Potom ga je sutkinja zatražila da pojasni tvrdnju o previše prebacivanja novca i koliko dugo je gledao da bivša supruga tako prebacuje njegov novac, na šta joj je Ivanišević odgovorio da "nije mogla da prebacuje koliko novca hoće i kad god hoće, već da je dogovor bio da može da uzima za decu koliko im treba".

EPA/LUKAS COCH

"Ali ona je prebacivala za sve što joj treba u životu. I nakon prestanka našeg braka od 2016. do 2021. Ja sam gledao kako ona prebacuje punih pet godina. Ona nije znala da imam punomoć i da vidim koliko novca podiže, ali eto, bili smo formalno u braku pa sam joj to dopuštao. Što se tiče toga da smo se formalno razveli 2016, a ona zasnovala novu porodicu 2014, imali smo vrlo specifičnu situaciju. Bili smo u dobrim odnosima. Ona me je tražila da joj finansijski pomognem. I jesam, računajući da će mi taj novac vratiti", objasnio je dalje Ivanišević.

Na pitanje sutkinje da li je tražio povraćaj novca, odgovorio je da jeste, i to mnogo puta, ali da je ona uvek nalazila razne izgovore.

Naveo je i da ju je poslednji put tražio 2021, nakon čega je prekinula svu komunikaciju sa njim.

"Do tada je komunikacija bila korektna. Počele su malverzacije sa imovinom koju je počela da prebacuje prvo na ćerku. Zatim je sa sestrom potpisala fiktivni ugovor da sestri duguje milion i po evra, ali ona taj novac neće imati ni da se rodi 50 puta. Nakon što je prestala da komunicira sa mnom, počeo sam da pokrećem parnice protiv nje jer želim svoj novac nazad. I to je suština ove parnice, kao i svih drugih koje vodimo. Želim novac koji mi je Tatjana otuđila", zaključio je Ivanišević.

Odgovarajući dalje na pitanja suda kako je računao da će mu tužena vratiti novac, iako je rekao da ona ništa nije radila i da nije imala nikakve prihode, Ivanišević je objasnio da je računao na novac koji je stekla prodajom zemljišta njegove majke, ali da je ona na kraju kupila nekretninu u Dubrovniku.

"Tatjana je uvek izmišljala nešto novo kada je reč o vraćanju novca. Tok novca sa računa nisam pažljivo pratio sve vreme jer sam imao poverenja u nju, a ona je takav mozak jer nikada u životu ništa nije radila. Želeo bih još da dodam da je ona, nakon što sam podneo ovu tužbu, sa računa u Monaku opet prebacila više novca od dogovorenog. Valjda sam je 500 puta pitao koliki je iznos prebacila jer sam video, ali mi je lagala da je prebacila manje novca, pa sam proverio situaciju i pozvao bankara u Monaku, nakon čega me je Tatjana porukom pitala zašto sam zvao bankara jer sam je osramotio.

Tada sam shvatio da mogu da se oprostim od svog novca i da je jedini način da ga dobijem nazad preko suda. Račun smo na kraju zatvorili na moju inicijativu. Od tada ona nema pristup mojim prihodima. Inače, ja sam joj davao naloge da sa računa u Monaku prebaci određeni iznos na svoj račun, koji bi ona zatim prebacivala na moj zagrebački račun. I tokom tih postupaka prebacivala je više i zadržavala razliku za sebe. Na taj zajednički račun uplaćivani su moji honorari, a ona je izdavala račune pre plaćanja. Bili su to računi za turnire koje sam ja igrao. I smatram da to nije bio neki veliki posao koji je obavljala za mene. Dao sam joj to da nešto radi i zaradi. Kasnije sam shvatio koliko je novca tako uzela. Trošila je neverovatne iznose na doktore", objašnjavao je dalje poznati teniser.

Njegovog advokata zanimalo je da li je iznos za koji tvrdi da mu bivša supruga duguje bio pozajmica ili pomoć, s obzirom na to da se pomaganje može različito tumačiti, kao i za koji je iznos Dragović prodala zemljište njegove majke u Splitu, pa je Ivanišević ustvrdio da se i pozajmicom može nekome pomoći.

"Tatjana je 2015. prodala 30.000 kvadratnih metara zemljišta u Splitu za 5,2 miliona evra. Bilo je to 2015. godine. Nakon vraćanja kredita, od tog iznosa je na računu ostalo 3,8 miliona evra, a ja svojih dogovorenih 60 odsto nikada nisam dobio", tvrdio je Ivanišević, nakon čega ga je advokat upitao da li je ispunio svoju obavezu iz sporazuma iz 2012. da na nju prenese prava iz sporazuma koji je imao sa svojim menadžerom.

"Ta prava ne mogu da se prenesu na nju jer je to ugovor između mene i mojih menadžera, ali kada sam sa njom potpisao da svakome od nas pripada pola moje zarade, to ima isti efekat kao da sam svoja prava iz tog sporazuma preneo na nju. Ne znam kako to ide po zakonu, ali smatram da kada neko dođe sa novim mužem i sa njim dobije dete, onda sve to prestaje. Ona je za mene od potpisivanja sporazuma obavljala određene menadžerske poslove.

Radilo se o reklamama. Osim toga, završila je i neke pregovore koji su već bili u toku. I od tih poslova uzela je 50 odsto zarade. Zbog toga sam, moram dodati, imao problema sa svojim menadžerima jer to nisam smeo da radim. Ali uz malo mog moljenja uspeo sam da to prođe", rekao je još Ivanišević i otkrio da je ispunio i obavezu iz ugovora o ustupanju potraživanja iz 2020. godine prema Dragović u vrednosti od 550.000 evra, jer je to bio jedini način da proda stan u centru Zagreba.

Potom je advokata Dragović zanimalo čije je tačno bilo zemljište kod Splita koje je ona prodala, pa je od Ivaniševića dobio objašnjenje da je zemljište bilo njegovo, ali da ga je prebacio na njeno ime jer je "ona to tražila i plašila se da će joj neko nešto uzeti".

Ivaniševićevo svedočenje Dragović je mirno slušala, a kada je došao red na nju da svedoči, odmah je uzvratila. Odmah je negirala da je između nje i Ivaniševića ikada bio zaključen bilo kakav ugovor o zajmu, ni usmeni ni pisani.

"Do 2016. bili smo u braku, a 2012. smo zaključili taj sporazum kako bismo podelili zajedničku imovinu i definisali posao koji bih ja za njega trebalo da obavljam. I zaključili smo ga u Rijeci na njegovu inicijativu, a ne moju. Povod za to bio je događaj od nekoliko meseci ranije. Goran je raspolagao vrednom nekretninom koja je bila naša bračna tekovina.

Prodao ju je, a da mi ništa nije rekao, a onda je, kako bi to kompenzovao, 2012. predložio da zaključimo taj sporazum. Ja sam za njega intenzivno počela da radim 2015. i tada smo otvorili zajednički račun u Monaku. Oboje smo imali ista prava na tom računu: da zovemo banku i dajemo naloge.

On je 2016. raskinuo ugovor sa svojim menadžerom Ionom Țiriacom, a stvari su kod nas funkcionisale ovako: Goran je potpisao ugovor sa agencijom Starwing. I ja sam, kao konsultantkinja, potpisala ugovor sa njima. Advokat Hlevnjak, koji nas je oboje zastupao, dogovorio je da se u Goranov ugovor sa agencijom unese da oni nemaju pravo na proviziju za poslove koje mu pronađem ja, tako da je, pored te agencije, Goran imao i mene kao svoju agentkinju", objasnila je Dragović ističući da Ivanišević nijednom u šest godina nije pozvao banku u Monaku i pitao šta se dešava sa novcem, već da je davao naloge i sve rešavao preko nje.

Sudiju je potom zanimalo zašto je postupala po takvim nalozima i dalje ako od 2016. više nisu bili u braku, pa je Dragović odgovorila da joj je posao koji je obavljala za Ivaniševića od 2015. do 2020. bio jedini izvor prihoda, nakon čega je pokrenula sopstveni posao.

"Postupala sam po Goranovim nalozima, kao i po nalozima njegovog poreskog savetnika i advokata Pere Lozice. Na primer, Boru Maletiću sam odnela veliki iznos gotovine za posredovanje za tenisku školu u Turskoj. Veoma mi je važno da napomenem da su se sa našeg zajedničkog računa plaćali troškovi naših kreditnih kartica, Goranov automobil, kapara za njegov stan... Kod odliva sa tog računa treba gledati i druga plaćanja, a ne samo isplate na moj račun. Istina je da se sa tog računa u Monaku u potpunosti finansirao moj i njegov život, kao i životi naših porodica.

Ali to nisu bile nikakve pozajmice, nego naš dogovor. I naravno, on je u svakom trenutku mogao da kaže da mu to više ne odgovara. Kao što je uradio 2021, pa smo zatvorili račun. Tada je počeo da mi u porukama traži novac, odnosno da podelimo prodaju akcija na moje ime. Nisam na to pristala jer je ta podela već bila davno obavljena. Njegova majka mu je 2014. poklonila zemljište kod Splita, on ga je godinu dana kasnije poklonio meni i našao kupca Ciril Zovko sa kojim sam ja zaključila kupoprodajni ugovor. Od tog novca delimično je plaćen Goranov kredit, a ostatak je otišao na moj račun u Monaku, za koji je Goran imao ovlašćenje, iako sada tvrdi suprotno – da nije", otkrila je Dragović, navodeći da su novac sa tog računa delili i da je svako ulagao u nešto: ona u akcije, za koje joj je Ivanišević 2021. sugerisao da ih proda i podeli novac.

"Poznajete li vi dobro tužioca?" – pitala je sutkinja Dragović, na šta je ona odgovorila: "Mislila sam da ga poznajem, ali danas to više ne bih rekla. I pošto je rekao da ja nikada u životu nisam ništa radila, želim da kažem da radim od svoje 13. godine i da sam imala veoma uspešnu karijeru."

Ivaniševićev advokat je potom pitao po kom osnovu je podizala novac sa zajedničkog računa u Monaku, odnosno da li je to bilo na osnovu menadžerskog ugovora ili radi izbegavanja poreskih obaveza. Dragović je rekla da je "sredstva koristila prema zajedničkom dogovoru i da je postupala po njegovim nalozima šest godina".

Podsetimo, prema tužbi, od septembra 2015. do aprila 2021. Ivanišević je u više navrata bivšoj partnerki pozajmio 2,9 miliona evra u različitim valutama. Novac joj je isplaćivan sa zajedničkog računa u Monte Karlu, kao i sa njegovog ličnog računa u Zagrebačkoj banci. Navodno je trebalo da mu vrati novac do kraja 2021. godine, ali je vratio tek deo – 454.538 evra, pa je ostao dug od 2.477.962 evra, koji potražuje sa kamatom.

U odgovoru na tužbu navodi se i da je Ivanišević, u vezi sa WhatsApp porukama iz marta 2021, "zahtevao od nje da mu prebacuje novac" i da su te poruke dokaz načina na koji je prebacivao novac sa zajedničkog računa na svoj račun, navodno izbegavajući poreske obaveze.

Dragović je na to odgovorila drugim WhatsApp porukama iz kojih, kako tvrdi, ne proizlazi da je reč o zajmu koji bi morala da vraća, već o zajedničkom novcu na zajedničkom računu.

Takođe je navela da poruke iz maja i septembra 2020. pokazuju da je novac bio zajednički, a da je njemu, radi izbegavanja poreza, odgovaralo da ona prebacuje sredstva sa zajedničkog računa na svoj račun u Hrvatskoj, a zatim na njegov račun u Hrvatskoj.