Poznati francuski glumac ide na eutanaziju: "Svi moji sistemi su počeli da otkazuju..."

Godinama je važio za umetnika posvećenog klasici i suptilnom tumačenju dramskih tekstova. U poslednje vreme, međutim, njegovo ime sve češće se vezuje za borbu za pravo na dostojanstvo u stanju teške patnje, ali i za oštru kritiku medicinskog sistema koji ga je, kako smatra, izneverio.

Sa 42 godine, uveren da život u sadašnjem stanju više nije održiv, započeo je proceduru koja vodi ka eutanaziji u Belgiji.

Od priznanja do borbe sa bolom

Deni je bio nagrađivan za adaptacije dela Oskara Vajlda, a njegove pozorišne postavke dobijale su pohvale publike i kritike. Prekretnica je nastupila 2023. godine, nakon rutinske operacije uklanjanja preponske kile, tokom koje mu je ugrađena velika hirurška mrežica. Od tog trenutka, kako navodi, počinje period teške patnje.

"Više ne mogu da izađem iz kuće, nemam društveni život, nemam nikakav život. Više nemam ništa što bi predstavljalo dostojanstvo ljudskog života", rekao je glumac.

Ubrzo su se pojavili stalni bolovi u stomaku, kao i urinarni i neurološki problemi, praćeni gubitkom telesne težine.

"Znao sam da umirem... Svi moji sistemi su počeli da otkazuju", izjavio je.

Potraga za uzrokom i osporena dijagnoza

Posle višemesečne borbe, Deni je potražio pomoć u Sjedinjenim Državama, gde je obavljena skupa operacija uklanjanja implanta. Iako je u početku došlo do kratkotrajnog poboljšanja, simptomi su se ubrzo vratili. Lekari su izneli sumnju na ASIA sindrom, retku imunološku reakciju na materijal implantata.

U Francuskoj se, međutim, ASIA ne priznaje kao bolest, dok je proizvođač implantata odbacio odgovornost za takve komplikacije. Deni je nastavio da javno govori o svom stanju, objavljivao je svedočanstva o bolu i ukazivao na sudbinu drugih pacijenata sa sličnim iskustvima. Osnovao je grupu koja okuplja sve veći broj ljudi sa istim problemima.

Kako mu se zdravstveno stanje pogoršavalo, otvoreno je počeo da govori o mogućnosti okončanja života.

"Čovek u dubini duše zna kada je osuđen na kraj", rekao je u razgovoru za Le Dauphine Libere, a ta rečenica postala je simbol njegovog uverenja da dalji pokušaji lečenja nemaju smisla.

Između javnosti i lične odluke

Tokom 2026. godine pokrenuo je zvanične procedure za eutanaziju u Belgiji, zemlji čiji zakon omogućava ovaj oblik okončanja patnje. Svoju odluku obrazlaže ne samo intenzitetom fizičkog bola, već i potpunim nestankom onoga što naziva "dostojanstvom ljudskog života".

"Ne želim da ležim u bolnici priključen na desetine cevi", rekao je u jednom intervjuu.

Istovremeno, njegovo delovanje prevazilazi ličnu priču. Aktivno se zalaže za reformu francuske hirurgije kile i stroži nadzor nad implantatima. Pridružio se grupi pacijenata koji zahtevaju promene i veće informisanje o rizicima. Najavio je i tužbu protiv proizvođača implantata, kao i učešće u kolektivnoj tužbi zbog medicinskih propusta.

Što je njegovo zdravstveno stanje slabije, njegov javni glas postaje snažniji. Povukao se sa scene, ali je nastavio da daje intervjue i objavljuje zapise o svakodnevnoj borbi. Njegov slučaj otvorio je pitanje bezbednosti rutinskih operacija i efikasnosti medicinske nege.

Godine 2025. Le Monde ga je opisao kao umetnika "obešenog između svetla scene i tame patnje", koji je, uprkos bolesti, nastavio da režira iako više nije mogao da nastupa pred publikom.

Deni­jeva odluka o eutanaziji pokrenula je široku debatu u Francuskoj – ne samo o etičkim pitanjima koja ova tema nosi, već i o bezbednosti implantata i položaju pacijenata koji žive sa hroničnim bolom.