Generacija Z prva manje inteligentna od svojih roditelja: Razlog će vas razočarati

Dr Džared Kuni Horvat, neuronaučnik i bivši učitelj, ističe da je generacija rođena između 1997. i ranih 2010-ih kognitivno uskraćena zbog preteranog oslanjanja na digitalnu tehnologiju u obrazovanju, piše Daily Mail.

Otkako je krajem 19. veka počelo sistematsko praćenje kognitivnog razvoja, generacija Z postala je prva koja postiže slabije rezultate od generacije koja joj je prethodila. Zabeležen je pad sposobnosti koncentracije, pamćenja, čitanja, matematike, rešavanja problema i ukupne inteligencije. Dr Horvat je pred američkim Senatom, pred Odborom za trgovinu, nauku i saobraćaj, izjavio da su ovi rezultati posebno zabrinjavajući, s obzirom na to da današnji mladi u školama provode više vremena nego prethodne generacije.

Tehnologija kao glavni krivac

Horvat tvrdi da je glavni uzrok ovog pada sve veće prisustvo digitalnih alata u nastavi, poput računara i tableta. Kao direktor grupe LME Global, koja se bavi istraživanjem mozga i ponašanja, ističe da podaci jasno pokazuju da su kognitivne sposobnosti počele da stagniraju, pa čak i opadaju, upravo od 2010. godine. Kako je rekao senatorima, obrazovni sistem se u tom periodu nije značajno menjao, a ljudska biologija nije mogla da se razvije toliko brzo da bi uzrok bio biološke prirode.

"Odgovor se, čini se, krije u alatima koje koristimo za učenje“, izjavio je 15. januara.

"Podaci pokazuju da zemlje koje uvode digitalne uređaje u škole beleže značajan pad rezultata.“

Cavan Images, Cavan Images / Alamy / Profimedia

Mozak nije stvoren za učenje sa ekrana

Neuronaučnik objašnjava da ljudi nisu evoluirali da bi učili preko ekrana, sažetaka i kratkih video-sadržaja, već kroz stvarne interakcije licem u lice – sa učiteljima i vršnjacima. Smatra da ekrani ometaju biološke procese koji su ključni za koncentraciju, pamćenje i dublje razumevanje.

"Više od polovine budnog vremena tinejdžeri provode gledajući u ekran“, rekao je za New York Post.

"Naš mozak nije prilagođen učenju preko sažetih poruka i brzih video-snimaka. Umesto toga, stvoren je za produbljeno učenje kroz komunikaciju i iskustvo.“

Pad inteligencije je globalni trend

Horvat navodi da ovaj negativni trend nije ograničen samo na SAD. Njegovo istraživanje obuhvatilo je 80 zemalja i pokazalo da se u poslednjih 60 godina, uporedo sa većom prisutnošću tehnologije u učionicama, beleže slabiji obrazovni rezultati. U SAD, na primer, Nacionalna procena obrazovnog napretka (NAEP) otkrila je da su rezultati znatno pali u saveznim državama koje su uvele pravilo da svaki učenik dobije sopstveni digitalni uređaj za nastavu.

Deca koja su računare koristila i do pet sati dnevno isključivo u školske svrhe postizala su lošije rezultate od onih koji su tehnologiju koristili retko ili nimalo.

Uvereni da su pametni, uprkos lošim rezultatima

Iako podaci ukazuju na pad sposobnosti, Horvat kaže da mladi često nisu svesni svojih nedostataka i da su uvereni da su izuzetno inteligentni.

"Većina njih ima preveliko poverenje u sopstvenu inteligenciju. Što je osoba uverenija da je pametna, veća je verovatnoća da zapravo nije“, izjavio je.

Dodaje da su se mnogi toliko navikli na konzumiranje informacija kroz sažetke i kratke video-snimke na platformama poput TikToka da su se i obrazovne metode počele prilagođavati tom formatu.

"Šta deca rade na računarima? Skroluju. Umesto da postavimo jasan cilj obrazovanja i oblikujemo alat prema tom cilju, mi oblikujemo obrazovanje prema alatu. To nije napredak, to je kapitulacija“, upozorava Horvat.

Šta predlažu stručnjaci?

Stručnjaci predlažu niz rešenja: od odlaganja upotrebe pametnih telefona, preko uvođenja jednostavnijih uređaja poput preklopnih telefona za decu, do nacionalnih mera kojima bi se ograničila upotreba tehnologije u učionicama.

Problem su nazvali "društvenom hitnošću" i pozvali zakonodavce da razmotre modele poput onih u skandinavskim zemljama, gde su digitalni alati u školama u velikoj meri zabranjeni.