Kuburović: "Samo ujedinjeni u dobroj nameri, čuvajući istoriju, možemo ispraviti nepravde"

Reč je o specijalnom dvodnevnom programu namenjenom direktorima škola iz cele Evrope, posvećenom jačanju obrazovanja o Holokaustu i borbi protiv antisemitizma, koji poslednjih godina ponovo beleži rast na evropskom kontinentu. 

Kako preživeli svedoci postaju sve malobrojniji, naglašeno je da obrazovne institucije širom Evrope imaju ključnu ulogu u očuvanju sećanja, istorijskih činjenica i prenošenju lekcija najmračnijeg poglavlja ljudske istorije mladim generacijama.

Delegaciju Srbije predvodila je Nina Kuburović, koja je u razgovorima sa predstavnicima evropskih zemalja istakla da je Srbija – nakon Terezinske deklaracije koju je 2009. godine potpisalo 46 evropskih država – jedina zemlja koja je donela poseban zakon posvećen otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta bez živih zakonskih naslednika. Zakon je usvojen 12. februara 2016. godine, a njegova primena počela je 2017. godine. 

ustupljene fotografije

Kuburović je podsetila da su u izradi srpskog zakona učestvovale Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Izrael, te da Srbija danas želi da ponudi pomoć ostalim potpisnicama Deklaracije u procesu usvajanja sličnih zakonskih rešenja.

U svojoj izjavi, koju je tom prilikom uputila predstavnicima evropskih delegacija, Kuburović je poručila:

„U vremenu koje je obeleženo teškim geopolitičkim promenama, izuzetno je važno, kako za opstanak čovečanstva, tako i za svakog pojedinca, da ne zaboravljamo istoriju. Kao mala zemlja na Balkanu, Srbija vrlo predano radi na očuvanju sećanja i poštovanju žrtava – zajedničkih gubitaka koje dele naši bratski i prijateljski narodi, Jevreji i Srbi. Kao država, u saradnji sa SAD, Nemačkom i Izraelom, 2016. godine smo doneli Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Od 2017. godine, ovaj zakon se uspešno sprovodi u našoj zemlji, čime smo pokazali spremnost i dobru nameru da primenjujemo principe koje smo zajedno sa još 46 zemalja potpisali 2009. godine u Terezinskoj deklaraciji. Važno je istaći da su isti zakonski principi podržani i od strane SAD – zemlje koja, iako nije bila pogođena Holokaustom, pokazuje spremnost da doprinese očuvanju sećanja i ispravljanju istorijskih nepravdi. Srbija želi da bude partner svim zemljama potpisnicama Terezinske deklaracije u nameri da ovakvi zakoni budu usvojeni i sprovedeni i u drugim državama. Samo ujedinjeni u dobroj nameri, čuvajući istoriju, možemo ispraviti nepravde koje su se dogodile mnogim narodima, uključujući i Jevreje i Srbe."

Učestvovanje Srbije u ovom programu EJA naglašeno je kao važan doprinos evropskim naporima da se unapredi obrazovanje o Holokaustu i ojača međunarodna saradnja u borbi protiv antisemitizma, revizionizma i zaborava.