"Jeste li gladne?": Humanitarna organizacija podelila emotivnu priču o Halidu FOTO

U javnim nastupima i intervjuima, Halid Bešlić je govorio jednostavno, a ljudi su ga opisivali kao skromnog, duhovitog i čvrsto vezanog za svoj kraj.

Kroz priče ljudi koji su upoznali Halida, jasno je da su mnogi imali samo reči hvale za pevača zbog njegovog ponašanja, gestova i reči. Jedna takva priča objavljena je na Fejsbuk stranici humanitarne organizacije Putokaz za Afriku, koja pokazuje šta je Halidu bilo važno u životu.

Objava sa početka septembra privukla je pažnju

Objava organizacije je deljena početkom septembra, dok je Halid bio u bolnici zbog zdravstvenih problema, ali je privukla pažnju nakon pevačeve smrti. Autorka teksta opisuje svoj prvi razgovor i susret sa Halidom, a njihovu objavu Index.hr preneo je u celosti.

"Niko nas nije pitao. Samo Halid"

• Imao rak jetre, evo zašto nisu mogli da ga operišu: Otkriveni detalji poslednje Halidove borbe
• Evo kada i gde će biti sahranjen Halid Bešlić
• Halidu Bešliću jedna želja je ostala neispunjena

"Dugo sam razmišljala da ga pozovem. U ovom trenutku, u ovoj tišini, delovalo je neprijatno, teško. Nismo razgovarali mesecima... osam, devet, možda više. Ili možda godinu dana. Više se ni ne sećam. Nemam ni želju da kopam po Vajberu.

Ali se sećam jednog trenutka kao da je bio juče. Negde 2018. ili 2019. godine, Halid nas je prvi put pozvao, po preporuci prijatelja. U to vreme, bili smo u Ruandi, na misiji. Nikada neću zaboraviti njegove prve reči:

"Jeste li gladne?"

Zamislite… osam hiljada dece je prošlo kroz Putokaz. Hiljade obrazovanih, hiljade obrazovanih, generacija koje su pronašle svoj put. I nikada, nikada niko nije pitao: "Jeste li vas dvea gladne dole?" Samo on. Samo Halid.

I ništa mu nije bilo važno - nije bilo važno da li neko izgleda mršavo ili debelo, umorno ili snažno. Bilo mu je važno da je čovek sit, da ima nešto, da nije gladan i da nije sam.

Sećam se kako je rekao: "Šta vas dve radite dole u ​​Africi? Šta želite? Kakve ste vi partizanke?"

I smejali smo se, od srca, na način na koji se on retko smeje. I taj smeh je bio početak priče.

Pozvao ih je u Sarajevo.

Kasnije nas je pozvao u Sarajevo, na ručak. Sećam se njegove benzinske pumpe, sećam se tog dana kao da sam ga posmatrala. Celog dana se mučio da nam nabavi svoju posebnu pitu. Nije uspelo, nervirao se, vrtio se, pokušavao je. I nama je bilo dovoljno što je pokušao. Jer kada vidite čoveka kako se poklanja sa jednom običnom pitom - znate da ste mu važni. Da vas je stavio u svoje srce.

Od tog dana, Halid je ambasador Putokaza. Doveo je ljude, doveo kumove, dao nam snagu i podršku o kojoj nismo mogli ni da sanjamo.

A onda sam pomislila kako bi bilo lepo da ga iznenadim... Plan je bio da dođem na koncert u Splitu, 13. septembra, koji je trebalo da održi, želela sam da mu donesem pitu iza scene - samo za zabavu, za smeh, da se seti tog dana u Sarajevu. Ali takav je život... sprečio nas je.

A sada... kada zatvorim oči, postoji osoba za koju se posebno molim svaki dan. Jedan i jedini... Halide.

I kada ostaneš sam pred Bogom i samim sobom, kada se sve slike vrate, kada ti se uši ispune tišinom, čuješ njegov glas, taj prvi poziv, tu rečenicu koja ti cepa dušu:

"Jeste li gladne?"

I suze počinju. Jer znate… retko je pronaći dragulj na ovom svetu…"

Organizacija se oprašta od Halida

Nakon vesti da je Halid preminuo, organizacija Putokazi za Afriku posvetila mu je još jedan post.

"Teško je reći zbogom... Halide, bio si nam podrška, oslonac i prijatelj svih ovih godina... Tvoj trag ostaje u svakom našem koraku. Vidimo se, prijatelju, na boljem mestu. Tvoji Putokazi", navodi se u objavi.