Vakcina protiv koronavirusa ne donosi "imunitet krda"

Evropska medicinska agencija EMA je u odgovoru grupi poslanika EP iznela da nije bilo (i nema) dokaza da vakcina protiv kovida može da umanji ili spreči prenošenje virusa.

Grupa poslanika parlamenta EU je prethodno zatražila od EMA da razjasni niz aspekata u vezi sa odobrenjem upotrebe vakcina protiv kovida 19. Najvažniji aspekt se ticao uticaja cepiva na prenošenje virusa. Ključan citat iz odgovora EMA glasi:

"Vi kažete da cepiva na osnovu dozvoljenih indikacija mogu biti ubrizgana samo osobama koje hoće da zaštite sebe, kao i da ona nisu odobrena za smanjenje prenošenja ili stope inficiranja (kontrole prenošenja). Vi takođe konstatujete da odobrena indikacija ne odgovara svrsi korišćenja koju su propagirale farmaceutske kompanije, političari i pripadnici zdravstvenih zanimanja. Vi zaista imate pravo kada ukazujete da cepiva protiv kovida 19 nisu odobrena radi sprečavanja prenošenja sa jedne osobe na drugu. Indikacije služe samo zaštiti vakcinisane osobe. (podv. S. B.)"

Kampanja "solidarnosti"

U izveštaju je objašnjeno da proizvođači vakcina u procesu dobijanja dozvole nikada nisu pružili podatke iz kojih bi se videlo da vakcine smanjuju verovatnoću prenošenja virusa. Sterilni imunitet koji bi bio potreban za zaštitu od infekcija i daljeg prenošenja virusa – ne postoji.

Danas i nemački vladin institut „Robert Koh“ (RKI) tvrdi isto: „Nema podataka o zaštiti od prenošenja (vakcinacijom). Najpouzdanija zaštita od prenošenja virusa drugima je zato i dalje primarno izbegavanje infekcije".

I pored toga, uvođenju masovne vakcinacije je prethodila javna kampanja nemačke vlade koja se temeljila upravo na argumentu prema kojem onaj ko se ne vakciniše – ugrožava druge. Od građana je zato traženo da se vakcinišu iz „solidarnosti".

Ni izdaleka se nije ostajalo samo na tome. Na građane je vršen ogroman pritisak da se vakcinišu a deo tog pritiska je bilo i postavljanje raznih prepreka za nevakcinisane u svakodnevici. Prvi put u istoriji, mnogi ljudi su išli da prime vakcinu pre svega zato da bi mogli da putuju, posećuju kulturne manifestacije ili čak idu na posao.

U određenim grupama zanimanja je uvedena obaveza vakcinisanja. Kao na primer u nemačkim medicinskim ustanovama. U Nemačkoj je više od 1000 zaposlenih u medicinskim ustanovama dobilo zabranu rada. Ona je ukinuta krajem 2022. godine.

"Neka čitava Republika upire prstom u njih"

Opštu vakcinalnu kampanju je pratila besprimerna javna demonizacija nevakcinisanih. Političari i druge javne ličnosti su dozvoljavali sebi ovakve izjave o nevakcinisanima:

"Za ljude poput njih mora biti uvedena obaveza vakcinisanja. Ako treba, i uz pritvor" (Boris Palmer, gradonačelnik Tibingena, stranka Zelenih).

"Oni koji neće da se vakcinišu (…) ugrožavaju sve nas" (Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Nemačke)

"Na ovom mestu želim da izričito zatražim društveni hendikep za sve one koji svojevoljno izbegavaju vakcinaciju. Neka čitava Republika upire prstom u njih" (Nikolaus Blome, kolumnista Špigla)

"Onaj ko danas neće da se vakciniše, snosi odgovornost i krivicu za patnje dece u ovoj zemlji" (Karin Prin, ministarka za obrazovanje, nauku i kulturu Šlezvig-Holštajna)

"Radi se o tome zašto jedna manjina u društvu neće vakcinaciju koja nema neželjene posledice, iako je ona besplatna i može da spasi njihov život i živote mnogih drugih". (Karl Lauterbah, nemački ministar zdravlja, SPD)

Ministar neće promeniti mišljenje "do sudnjeg dana"

Ovo je samo mali izbor iz stotina sličnih izjava javnih ličnosti. Zanimljivo je da je i nakon pojašnjenja Evropske medicinske agencije suprotan stav o vakcinaciji protiv kovida 19 i dalje prisutan, recimo, u Bundesveru. Za pripadnike nemačke vojske vakcinacija je obavezna. Odbijanje vakcinacije se smatra neizvršavanjem naređenja i povlači za sobom suspendovanje sa dužnosti.

Pre nekoliko dana (29. 11. 2023) nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je u Bundestagu, odgovarajući na pitanja poslanika desničarske AfD, rekao: „Da još jednom pojasnim: vakcinacija protiv kovida 19 je najefektnija zaštita od teškog oblika bolesti i od smrti i istovremeno važan doprinos smanjenju rizika od inficiranja i širenja virusa. I to možete da osporavate do sudnjeg dana!"

To što Evropska medicinska agencija i institut „Robert Koh" osporavaju upravo važan deo njegove izjave o sprečavanju širenja virusa vakcinom pokreće mnoga pitanja u vezi sa informacionom politikom nemačke vlade. Od koje je i u čitavom periodu nakon proglašenja pandemije zavisio pristup građana vakcinaciji.

Težak put dokazivanja štete

Ljudima kojima je cepivo narušilo zdravlje nije lako da to dokažu. Pred njima je medicinska i pravna procedura koja se obično oteže mesecima i iziskuje veliku izdržljvost i strpljenje. Vladin institut Paul Erlih na svom internet portalu ima tabelarni izveštaj o broju slučajeva „sumnje na neželjene posledice vakcine". Tu piše da broj takvih slučajeva iznosi 338.333, od kojih je prijavljeno 55.486 slučajeva „sumnje na teška neželjena dejstva".

Ti podaci se odnose na period do 31. marta 2023. i posle toga lista do danas nije aktuelizovana.

Inače, prijavljivanje slučajeva je komplikovan posao – na primer, na servisnom portalu grada Berlina može da se podnese zahtev za priznavanje neželjenih posledica vakcine za čije popunjavanje je neophodna pomoć lekara. A prosečno vreme obrade zahteva – do trenutka njegovog priznavanja ili odbijanja – iznosi 270 dana.