Gama soj opkoljava Srbiju: Jedna stvar je samo razlog za brigu

Osim u regionu, gama ili brazilski soj stigao je u većinu evropskih zemalja i u SAD, ali nigde ne predstavlja dominantan soj. Svetski naučnici kažu da je karakterističan po tome što lakše zaobilazi imunitet stečen bilo vakcinom, bilo prebolevanjem, te da baš zbog te mogućnosti da izmakne antitelima stečenim prirodnim putem može da dovede do reinfekcije.

Po simptomima se ne razlikuje od ostalih varijanata koronavirusa, kaže za B92.net virusologinja dr Ana Gligić. Najčešće ga prate povišena telesna temperatura, kašalj, bolovi u mišićima, gubitak čula mirisa i ukusa...

"Koronavirus se pretvorio iz jedne ozbiljne bolesti za koju je bio potreban respirator u običnu prehladu. To je slučaj i kod brazislkog soja. I ako postoje razlike, one neće biti takve da daju drugačiju kliničku sliku, već će više uticati na prenosivost. Opet je svakako najbolja zaštita vakcinacijom", ističe virusologinja.

Naziv je dobio po tome što je otkriven u Brazilu i kod ljudi koj su došli iz Brazila, i ima dve varijante - P1 i P2. Zbog više promena - tri mutacije spajk proteina umesto jedne, smatra se opasnijim, a prvi put je otkriven u Japanu, kod ljudi koji su doputovali iz Manausa, u Brazilu.

"Dr Jesem Orelana, epidemiolog u poznatoj brazilskoj naučnoistraživačkoj instituciji Fiokruz, kaže da je P1 soj visoko prenosiv i zbog toga ga smatra "pretnjom čovečanstvu".

Za razliku od njega, P2 varijanta je široko rasprostranjena u Brazilu, ali nema toliko mutacija. Sa vakcinama smo ipak sigurniji

Postojeće vakcine mogu da štite od brazilske mutacije koronavirusa, pokazala je studija Univerziteta u Oksfordu za koju su naučnici koristili uzorke krvi ljudi sa antitelima koja su generisana i infekcijom koronavirusom i vakcinama Oksford/Astrazeneka i Fajzer/Biontek, koje se koriste u Britaniji.

Ono što ohrabruje jesu podaci iz istraživanja koji su pokazali skoro trostruko smanjenje nivoa virusne neutralizacije antitelima koja generišu vakcine za varijantu P.1.

"Ovi podaci sugerišu da antitela izazvana prirodnim putem i vakcinama i dalje mogu da neutrališu ove varijante, ali na nižim nivoima. Brazilski soj je možda manje otporan na ova antitela nego što se prvo strahovalo", poručuju sa Univerziteta Oksford.

Doktorka Gligić smatra da ne treba da brinemo.

"Svi ti sojevi nisu toliko opasni da na njih ne bi delovala vakcina", konstatuje ona i smatra da nije bez značaja i prirodno stečen imunitet.

Ona se osvrnula i na nedavne događaje u Velikoj Britaniji, gde su dozvolili masovna okupljanja na terenima i drugim javnim površinama, za koja je rekla da nimalo nisu nepromišljeni.

"Mogli su da zabrane tolika okupljanja, a nisu, namerno su pustili ljude da dolaze u kontakt jer je to jedna vrsta prirodnog imuniteta."