Alkoholizam sve veći problem u regionu

Prekomerna potrošnja alkohola u Evropi dovodi do smrti svakog sedmog muškarca uzrasta od 15 do 64 godine i do smrti svake 13. žene, kažu podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Izvor: Fena/avaz.ba
Podeli

Pročitajte i Zabrana prodaje alkohola - kako to rade drugi

Prema jednom nedavnom izvještaju, ljudi u Evropskoj uniji popiju 10,2 litara alkohola godišnje, dok je prosjek u Srbiji čak i veći, 11 litara po stanovniku godišnje, prenosi regionalni portal SETimes.

U Srbiji, ispitivanje koje je obavio "Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovic Batut" o potrošnji alkohola među mladima pokazuje da čak 25% učenika srednjih škola redovno konzumira alkohol, kao i duvan i narkotike.

Iako su prodaja i služenje alkoholnih pića maloletnicima u Srbiji zakonom zabranjeni, to ispitivanje otkrilo je da većina maloletnika bez problema nabavlja alkohol.

Još jedno ispitivanje koje je zavod obavio pokazuje da 40,3% stanovništva Srbije alkohol konzumira svakodnevno. Od tog broja, 3,9 posto ima veći rizik da će dobiti neku dugoročnu tešku bolest.

Milenko Savić iz Udruženja klubova rehabilitovanih alkoholičara u Srbiji kaže kako smatra da je glavni problem u Srbiji stav prema alkoholu, gde se prekomerno uživanje u piću smatra prihvatljivim ponašanjem.

"Napiti se ovde se smatra normalnim. Na pijanu osobu se često pozitivno gleda, i to je problem. Omladina sledi taj primer i pije više i češće," kaže Savić za SETimes.

Eksperti u Bosni i Hercegovini upozoravaju da potrošnja u toj zemlji varira od 9,6 do 40 litara, pošto nema konkretnih podataka. Makedonija leči samo jednu desetinu zavisnika u zemlji.

U bolnicama u Hrvatskoj, mentalni poremećaji vode po broju i dužini boravaka u bolnici zbog alkohola. Tokom 2012, zabeleženo je ukupno 7.541 hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja, gde je iskorišćeno ukupno 173.704 dana bolničkog lečenja.

"Hrvatska ima dobro razvijenu mrežu bolnica koje pružaju tretman zavisnicima o alkoholu i onima koji zbog toga imaju zdravstvene posledice. Poslednjih godina se u okviru zavoda javnog zdravlja razvija mreža aktivnosti za ambulantni tretman mentalnog zdravlja i zavisnosti. U narednom periodu trebalo bi da se fokusiramo na razvoj prevencije i borbu protiv alkoholizma, posebno među mladima," kaže se u saopštenju Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo za SETimes.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da prosečna odrasla osoba u BiH popije 9,6 litara alkohola godišnje, ali procena domaćih zvaničnika je mnogo viša, 40 litara, jer procene SZO ne obuhvataju potrošnju domaćeg i privatno proizvedenog alkohola.

U Federaciji Bosne i Hercegovine nema bolnica specijalizovanih za lečenje zavisnika.

"Svi zavisnici leče se ambulantno i u dnevnoj nezi. U celoj BiH, jedina mogućnost za bolničko lečenje alkoholizma postoji na Odelu za psihijatriju pri Kliničkom centru u Banjoj Luci, ali problem je što oni mogu lečiti samo pacijente iz Republike Srpske," izjavila je za SETimes dr. Nermana Mehić-Basara, psihijatrica i direktorkaa Zavoda za alkoholizam i zavisnost iz Sarajeva.

Makedonske vlasti procenjuju da u zemlji ima čak 80.00 alkoholičara, a oko 600 ih svake godine ide na tretman, kaže dr. Pavlina Vaskova, nacionalna koordinatorka Nacionalnog veća za borbu protiv alkoholizma.

Tretman se obavlja i putem građanskih udruženja, poput Udruženja klubova lečenih alkoholičara, gde učestvuje na hiljade alkoholičara, kao i članova porodica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 86 idi na stranu