Naučnici upozoravaju: Izbirljivost u ishrani kod dece može ukazivati na autizam, anksioznost i druge probleme

Studija je otkrila da ekstremni oblici izbirljivosti mogu biti povezani sa nizom razvojnih poteškoća – od emocionalnih i kognitivnih do socijalnih problema, piše Newsweek.

Velika međunarodna studija, koja je analizirala podatke više od 35.000 dece uzrasta od 3 do 8 godina, pružila je uverljive dokaze da je izbegavajući/restriktivni poremećaj unosa hrane (ARFI) – ekstremni oblik izbirljivosti – široko rasprostranjen.

Istraživači su koristili podatke norveške kohorte majki, očeva i dece i procenili da između 6 i 18 odsto dece razvija obrasce ishrane koji su dovoljno ograničeni da zadovoljavaju kriterijume za simptome ARFI-ja.

Kod 2 do 3 odsto dece ovi obrasci postaju klinički značajni, što znači da njihova ograničena ishrana dovodi do nutritivnih nedostataka ili nemogućnosti da zadovolje energetske potrebe. Naučnici naglašavaju važnost razlikovanja svakodnevne izbirljivosti od ozbiljnog i upornog izbegavanja hrane koje prelazi u poremećaj.

Povezanost sa razvojnim poteškoćama

Tim je otkrio da deca sa upornim ARFI-jem češće imaju razvojne poteškoće u poređenju sa decom sa tipičnim prehrambenim navikama. Ti izazovi uključuju emocionalne, kognitivne i socijalne domene, što je u skladu sa ranijim istraživanjima koja povezuju ograničenu ishranu sa stanjima poput anksioznosti, problema sa pažnjom i autizma.

Deca sa klinički značajnim ARFI-jem takođe češće pokazuju fizičke tegobe, uključujući gastrointestinalne probleme.

Genetska osnova izbirljivosti

Studija je identifikovala dva genetska lokusa povezana sa ARFI-jem. Posebno je uočena snažna povezanost sa genom ADCY3, koji učestvuje u regulaciji apetita i ranije je povezan sa gojaznošću.

Procene naslednosti kretale su se od 8 do 16 odsto, što ukazuje na mali, ali značajan genetski doprinos, sugerišući da i biologija igra ulogu. Istraživači su takođe pronašli genetske korelacije između ARFI-ja i drugih osobina, uključujući mentalno zdravlje, kognitivne sposobnosti i gastrointestinalne poremećaje.

Ovo preklapanje može pomoći u objašnjenju zašto deca sa ARFI-jem često doživljavaju šire razvojne izazove.

Važnost rane intervencije

ARFI je formalno priznat u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) tek pre oko deset godina, pa su podaci o njegovoj učestalosti bili ograničeni. Ovo novo istraživanje, jedno od najvećih do sada, pruža jasnije dokaze da ekstremna izbirljivost kod mnoge dece nije samo prolazna faza.

Autori naglašavaju da je razumevanje ko je najviše izložen riziku ključno za oblikovanje smernica javnog zdravlja i razvoj ranih intervencija. Zaključuju pozivom na široku podršku, napominjući da mnoga deca ne dobijaju pravovremenu pomoć jer se simptomi mogu smatrati tipičnim dečjim ponašanjem.

Rana intervencija mogla bi pomoći porodicama da spreče nutritivne nedostatke i rešavaju razvojne probleme pre nego što eskaliraju, a bolje razumevanje genetskih faktora moglo bi dovesti do ciljanijih tretmana i smanjenja stigme.