Naučnici upozoravaju: Izbirljivost u ishrani kod dece može ukazivati na autizam, anksioznost i druge probleme

Studija je otkrila da ekstremni oblici izbirljivosti mogu biti povezani sa nizom razvojnih pote&scaron;koća &ndash; od emocionalnih i kognitivnih do socijalnih problema, pi&scaron;e Newsweek.Velika međunarodna studija, koja je analizirala podatke vi&scaron;e od 35.000 dece uzrasta od 3 do 8 godina, pružila je uverljive dokaze da je izbegavajući/restriktivni poremećaj unosa hrane (ARFI) &ndash; ekstremni oblik izbirljivosti &ndash; &scaron;iroko rasprostranjen.Istraživači su koristili podatke norve&scaron;ke kohorte majki, očeva i dece i procenili da između 6 i 18 odsto dece razvija obrasce ishrane koji su dovoljno ograničeni da zadovoljavaju kriterijume za simptome ARFI-ja.Kod 2 do 3 odsto dece ovi obrasci postaju klinički značajni, &scaron;to znači da njihova ograničena ishrana dovodi do nutritivnih nedostataka ili nemogućnosti da zadovolje energetske potrebe. Naučnici nagla&scaron;avaju važnost razlikovanja svakodnevne izbirljivosti od ozbiljnog i upornog izbegavanja hrane koje prelazi u poremećaj.Povezanost sa razvojnim pote&scaron;koćamaTim je otkrio da deca sa upornim ARFI-jem če&scaron;će imaju razvojne pote&scaron;koće u poređenju sa decom sa tipičnim prehrambenim navikama. Ti izazovi uključuju emocionalne, kognitivne i socijalne domene, &scaron;to je u skladu sa ranijim istraživanjima koja povezuju ograničenu ishranu sa stanjima poput anksioznosti, problema sa pažnjom i autizma.Deca sa klinički značajnim ARFI-jem takođe če&scaron;će pokazuju fizičke tegobe, uključujući gastrointestinalne probleme.Genetska osnova izbirljivostiStudija je identifikovala dva genetska lokusa povezana sa ARFI-jem. Posebno je uočena snažna povezanost sa genom ADCY3, koji učestvuje u regulaciji apetita i ranije je povezan sa gojazno&scaron;ću.Procene naslednosti kretale su se od 8 do 16 odsto, &scaron;to ukazuje na mali, ali značajan genetski doprinos, sugeri&scaron;ući da i biologija igra ulogu. Istraživači su takođe prona&scaron;li genetske korelacije između ARFI-ja i drugih osobina, uključujući mentalno zdravlje, kognitivne sposobnosti i gastrointestinalne poremećaje.Ovo preklapanje može pomoći u obja&scaron;njenju za&scaron;to deca sa ARFI-jem često doživljavaju &scaron;ire razvojne izazove.Važnost rane intervencijeARFI je formalno priznat u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) tek pre oko deset godina, pa su podaci o njegovoj učestalosti bili ograničeni. Ovo novo istraživanje, jedno od najvećih do sada, pruža jasnije dokaze da ekstremna izbirljivost kod mnoge dece nije samo prolazna faza.Autori nagla&scaron;avaju da je razumevanje ko je najvi&scaron;e izložen riziku ključno za oblikovanje smernica javnog zdravlja i razvoj ranih intervencija. Zaključuju pozivom na &scaron;iroku podr&scaron;ku, napominjući da mnoga deca ne dobijaju pravovremenu pomoć jer se simptomi mogu smatrati tipičnim dečjim pona&scaron;anjem.Rana intervencija mogla bi pomoći porodicama da spreče nutritivne nedostatke i re&scaron;avaju razvojne probleme pre nego &scaron;to eskaliraju, a bolje razumevanje genetskih faktora moglo bi dovesti do ciljanijih tretmana i smanjenja stigme.

Naučnici upozoravaju: Izbirljivost u ishrani kod dece može ukazivati na autizam, anksioznost i druge probleme

0 Komentari