Ovo je najbolja aktivnost koju možete da radite za poboljšanje pamćenja

Stručnjaci ističu da je redovan kognitivni trening, poznat i kao "trening mozga", jednostavna i efikasna strategija za jačanje pamćenja i sposobnosti razmišljanja, piše EatingWell.

Dva kliničara specijalizovana za kognitivno zdravlje naglašavaju da upravo strukturisani kognitivni trening donosi najviše koristi, bez skupih tableta i komplikovanih rutina.

• Novi svetski izveštaj o Alchajmerovoj bolesti: U Srbiji 140.000 ljudi živi sa demencijom
• Ključne mere prevencije: Lekari savetuju kako usporiti demenciju i Alchajmerovu bolest VIDEO
• Da li je ovo ključ za lečenje demencije? Studija na miševima nudi novu nadu

"Zdravlje mozga nije nešto što kupujete, to je nešto što gradite", kaže dr D. Ivan Jang. "Često su najmanje, najdoslednije promene te koje donose najveće rezultate."

Vežba za jače pamćenje

Za razliku od pasivnih metoda poput ponovnog čitanja beležaka, kognitivni trening uključuje aktivne strategije – samoispitivanje, objašnjavanje novog pojma nekome drugome ili vežbanje mentalne matematike. Time se jačaju moždani putevi zaduženi za čuvanje i prisećanje informacija.

Dr Jang upoređuje trening sa odlaskom u teretanu: "Gledanje nekoga kako diže tegove ne gradi mišiće – otpor to čini." Isto važi i za mozak: praksa prisećanja informacija pruža "otpor" potreban za jačanje pamćenja.

Postepena i ciljana praksa

Ključ napretka, ističe dr Gediminas Gljebus, leži u redovnom izazivanju mozga i postepenom povećavanju težine zadataka.

"Zadatak ne bi trebalo da bude lak, ali mora da bude ostvariv uz malo truda", objašnjava.

Preporuka je posvetiti 15 do 30 minuta nekoliko puta nedeljno aktivnostima poput strateških igara ili složenijih zagonetki. Dodatni izazov možete da stvori kombinovanjem mentalnih i fizičkih aktivnosti. Na primer, ponavljanjem spiska dok šetate.

"Mozak i telo su u stalnoj komunikaciji. Kada se brinete za jedno, podržavate i drugo", kaže dr Jang.

Dugoročne koristi

Za razliku od brzih rešenja, kognitivni trening pruža trajne rezultate.

"Trening može da ima trajne koristi, a ne samo brza rešenja", ističe dr Gljebus. Na primer, petogodišnje istraživanje na starijim osobama pokazalo je da su oni koji su redovno trenirali pamćenje zadržali bolje kognitivne veštine u odnosu na one koji to nisu činili.

Kako vežbati mozak u svakodnevnom životu?

Za početak izaberite oblast koju želite da poboljšate, na primer, pamćenje imena. Možete koristiti kartice, rešavati logičke zadatke ili pokušati da prepričate pročitano sopstvenim rečima. Vežbajte u kraćim intervalima, tri puta nedeljno, idealno u vreme kada ste najodmorniji.

Kada zadaci postanu previše laki, povećajte težinu – učite duže spiskove, birajte složenije igre ili koristite tehnike vizualizacije i povezivanja. Uz mentalne vežbe važne su i zdrave navike: kvalitetan san, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost dodatno podržavaju zdravlje mozga.

Kada potražiti pomoć stručnjaka?

Povremeno zaboravljanje ključeva ili razloga ulaska u sobu normalan je deo života.

"Ovakvi propusti obično ne ometaju svakodnevni život", objašnjava dr Gljebus.

"Ono što je više zabrinjavajuće jeste kada se problemi sa pamćenjem često javljaju, stalno pogoršavaju ili ometaju svakodnevne rutine."

Znakovi upozorenja uključuju zaboravljanje važnih razgovora, preskakanje plaćanja računa, propuštanje uzimanja lekova ili poteškoće u obavljanju poznatih zadataka. Ako problemi sa pamćenjem počnu da utiču na samostalnost, važno je obratiti se lekaru.