Ključne mere prevencije: Lekari savetuju kako usporiti demenciju i Alchajmerovu bolest VIDEO

Hiljade i hijade naučenih tekstova, replika i uloga koje je odigrao napamet očigledno nisu doprineli prevenciji, ali da li to onda znači da ništa ne možemo da učinimo po tom pitanju?

Na navedena pitanja odgovorile su za TV Prva prof. dr Elka Stefanova, specijalista neuropsihijatrije i Nadežda Satarić, ispred udruženja "Amity".

"Iz svih medijskih izveštaja o Brusu Vilisu se govori da on ima frontotemoralnu demenciju koja počinje sa poremećajem govora. On je bio relativno sposoban do sada da obavlja neke stvari. Najčešće kod frontotemporalne demencije za koju se smatra da je fokalna, su oštećeni govor i ponašanje. Uobičajena granica je da nakon 65 godine rastu šanse za Alchajmerovu bolest. Starost je najveći faktor rizika, a mi za sada još uvek nažalost ne znamo sve uzroke", objašnjava dr Stefanova.

Prema njenim rečima, kognitivni trening je suština svih aktivnosti, raditi nešto drugo što do tada nismo, poput sudoku i ukrštenih reči.

"Ukoliko ste bili profesor ili knjigovođa i redovno čitali, otvorite potpuno novi svet aktivnosti, jer je plastičnost mozga moguća. Radite ono što do sada niste i vežbajte vaš mozak. Stalno se govori i o fizičkoj aktivnost jer je izuzetno povezana sa kognitivnim funkcijama i zato se preporučuje", dodaje doktorka.

Ona je dodala da je potrebno otvarati nove puteve svom mozgu, odnosno raditi ono što do sada nismo radili.

Nataša Satarić, predsednica srpskog Udruženja za Alchajmerovu bolest Amity skreće pažnju na faktore rizika na koje moramo da obratimo pažnju.

"Septembra je svetski mesec kada moramo da radimo na podizanju svesti o Alchajmerovoj bolesti. Istraživanja su pokazala da 80 procenata opšte javnosti misli da je demencija sastavni deo starosti, a to nije tako. Starost jeste dominantan faktor, ali postoji još 14 faktora rizika. Ukoliko ih imamo u vidu i vodimo računa u njima gotovo se u 40 odsto slučajeva može usporiti razvoj demencije, čak i sasvim preduprediti u nekim slučajevima", ističe Nadežda Satarić i dodaje:

"Zdrav stil života, fizička aktivnost, kognitivne vežbe su veoma važne. Nažalost, kod nas je veliki problem što ljudi ne vode računa o faktorima rizika, a i kada primete neke znake poput zaboravnosti, ne pada im na pamet da se jave lekaru."

Ističe da i u Srbiji postoje simptomatski lekovi koji deluju na simptome bolesti i da je zbog toga važno obratiti se za pomoć na vreme.

Govoreći i životu pacijenata sa ovom bolešću ističe da je važno za porodicu da postoji mesto gde mogu da ostave svog srodnika dok obavljaju svoje svakodnevne obaveze.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.