Slušanje klasične muzike može da promeni naš mikrobiom

Aristotel je rekao da muzika odražava strasti duše, dok je Sokrat smatrao da harmonija i ritam idu ruku pod ruku sa dobrim raspoloženjem.

Već početkom 1800-ih, psihijatar Benjamin Raš je koristio muziku za lečenje mentalnih i telesnih bolesti. Danas je muzička terapija deo mnogih planova lečenja, često u kombinaciji sa lekovima ili psihijatrijskim terapijama.

Muzika menja hemiju mozga – oslobađa dopamin i smiruje kortizol, hormon stresa.

Primena je široka: demencija, moždani udar, autizam, depresija, anksioznost, pa čak i bol.

Kako muzika utiče na mikrobiom?

Naučna istraživanja sa miševima u Kini pokazala su da slušanje muzike povećava nivo Lactobacillus bakterija u crevima, što povećava kiselost i smanjuje rizik od infekcija Salmonelom.

Umesto kineske klasične ili pop muzike, izabrali su Kvartet za flautu u D-duru od Mocarta.

U drugoj studiji, muzika tokom obroka takođe je povećala broj korisnih bakterija i smanjila patogene.

Treća studija je uporedila muziku i beli šum, pri čemu je muzika poboljšala crevni mikrobiom, dok je beli šum imao negativan efekat.

Zašto Mocart?

Sve je počelo studijom iz 1990-ih koja je pokazala da njegova muzika poboljšava prostornu percepciju.

Taj fenomen poznat je kao "Mocart efekat" i navodno povećava IQ i pamćenje, pa čak i kod beba u materici. Iako Mocart verovatno ne čini ljude pametnijima, njegova muzika može poboljšati mikrobiom creva – što je, možda, još neobičnije.

Zašto studije rade sa miševima?

Cilj ovih istraživanja je primena u poljoprivredi: muzika može pomoći životinjama da dobiju na težini ili da krave daju više mleka.

Muzika smiruje životinje, smanjuje stres i poboljšava imuni sistem. Nasuprot tome, hevi metal ima suprotan efekat – povećava stres i životinje gube na težini.

A kod ljudi?

Studija u Španiji ispitivala je kako muzika utiče na mikrobiom u ustima kod osoba sa kognitivnim problemima i zdravih ispitanika. Muzika je smanjila broj patogenih mikroba, uključujući Veillonella i Porphyromonas, povezane sa Alchajmerom i neuroinflamacijom. Slušani komadi uključivali su Mocarta, Vivaldija i Štrausa.

Nije jasno da li muzika direktno utiče na mikrobiom ili deluje preko mozga i smanjenja stresa. Ipak, efekat je primetan: bolje raspoloženje i zdraviji mikrobiom.

Zaključak: bilo da utiče na mozak ili direktno na mikroorganizme, muzika može smiriti "zver u nama" – i to je dobar razlog da je slušamo, piše Psychology Today.