Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

S obzirom na to da je nivo stresa u porastu i da se očekuje da će se više ljudi razboleti, i to za jednu trećinu – na četiri miliona do 2030. godine – neki stručnjaci sada kažu da novi dokazi o uticaju stresa na telo znače da ne bi bilo iznenađujuće ako postoji veza između stresa i raka.

Uticaj hormona stresa na rak

Profesorka Melani Flint sa Univerziteta u Brajtonu, koja proučava uticaj hormona stresa na rak, kaže:

"Postoji mnogo napretka u ovoj oblasti i mislim da ne možemo isključiti doprinos stresa razvoju raka. Moje mišljenje je da stres zaista doprinosi – kako nastanku raka, tako i njegovom širenju kada se već pojavi – ali je to faktor koji doprinosi, a ne nužno direktan uzrok."

Izgleda da neke studije koje su pratile velike populacije tokom vremena podržavaju ovu ideju.

Jedno istraživanje na 10.000 žena u Finskoj, koje je trajalo 15 godina, otkrilo je da su one koje su doživele duboku tugu imale veću verovatnoću da razviju rak dojke u roku od pet godina.

Izloženost stresu na radnom mestu povezana je sa većim rizikom od raka prostate kod muškaraca mlađih od 65 godina, a – iako u manjoj meri – i s rakom dojke kod žena.

Može potisnuti imuni sistem

Druge slične studije, međutim – uključujući analize dokaza najvišeg kvaliteta – ne pokazuju nikakvu povezanost. Deo problema, prema profesoru Trevoru Grejamu, direktoru Centra za evoluciju i rak na Institutu za istraživanje raka, jeste to što stres često ide ruku pod ruku s drugim ponašanjima koja takođe povećavaju rizik od raka.

"Stresan život često je povezan sa mnogim drugim faktorima rizika za rak, kao što su pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana, pa je teško razdvojiti šta je pravi uzrok", objašnjava on.

Poznato je da stres izaziva niz efekata na telo – posebno ako je hroničan.

"Stres izaziva oslobađanje hormona stresa kortizola. Stres i kortizol mogu da potisnu imuni sistem", navodi profesorka Flint.

Naučnici su takođe pokušali da u laboratoriji oponašaju efekat stresa na ćelije, što je pokazalo da stres može oštetiti DNK i izazvati promene u ćelijama koje, ako se repliciraju, mogu prerasti u rak.

Ali, pošto je stres teško verno predstaviti u laboratorijskim uslovima, to možda i nije pouzdan pokazatelj onoga što se zaista dešava u ljudskom telu, naglašava profesor Grejam, piše "Daily Mail".