Zašto je važan vitamin D?

Posebno je zanimljiva jedna od poslednjih studija koja govori o značajno manjoj učestalosti tuberkuloze pluća kod onih koji uzimaju dovoljno vitamina D. Tuberkuloza je i onako u velikoj meri pitanje imuniteta. I pitanje koje se nameće je - da li planinski sanatorijumi leče tuberkulozu "zdravim vazduhom", ili povećanjem koncentracije i sinteze vitamina D?

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima sa različitim funkcijama u našem organizmu. Nastaje u koži, gde od provitamina, a pod dejstvom UV zraka prelazi u vitamin D. Provitamina ima u različitim mastima, ali ja podvlačim riblje ulje. Vitamin D je važan kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje.

Da bi organizam imao dovoljno vitamina D, minimalan dnevni unos bi trebao da bude 5 mikrograma odnosno 200 internacionalnih jedinica dnevno (u SAD se već govori da je optimalan unos 50 mikrograma). Valja znati da je osobama tamne kože potrebno šest puta više UV zraka da bi se stvorilo dovoljno vitamina D, da se kod gojaznih osoba vitamin D odlaže u masno tkivo i da stare osobe imaju manje prekurzora vitamina D u koži.

Direktna posledica hroničnog manjka vitamina D je osteoporoza ("krte kosti"). Javlja kod žena, sve više i kod muškaraca, uporedo sa godinama starosti. Kod osoba preko 50 godina, frakture zbog osteoporoze javljaju se kod svake druge žene i kod svakog petog muškarca, dok se prelomi pršljenova često ne prepoznaju i ne dijagnostikuju, što vodi lošoj prognozi.

Najbolji način prevencije osteoporoze je uzimanje, još u mladosti, jednog grama kalcijuma dnevno, najbolje u obliku mlečnih proizvoda. Vitamin D je, sa kalcijumom i uz vežbanje - startna terapija za osteoporozu. Novija studija BMJ govori o značajno manjoj učestalosti padova kod ljudi koji uzimaju dovoljno vitamina D. Prevencija se ne odnosi samo na manji broj preloma zbog čvršćih kostiju, već i na mišićnu snagu koja je veća kod uzimanja vitamina D.

Uz sve rečeno, rezultati studija pokazuju da su osobe koje su uzimale dovoljno vitamina D, za 60% smanjili rizik od kancera debelog creva! Nadalje, vitamin D je u laboratorijskim istraživanjima usporavao starenje ćelije. Postoje i radovi koji govore da su kognitivne funkcije bolje u onih koji imaju optimalan unos vitamina D. Ovome treba dodati i reference o vezi između deficita vitamina D i povišenog krvnog pritiska, masti u krvi i pokazatelja inflamacije (zapaljenja). Svi navedeni faktori rizika vode češćem obolevanju od srčanih bolesti.

Čitajući sve ovo, verovatno se pitate: šta da radim? Dermatolozi govore o velikom riziku od raka kože ako se izlažemo suncu. A ovde se govori o riziku obolevanja od niza ozbiljnih bolesti ako postoje deficit vitamina D. Evo odgovora: prema najnovijim istraživanjima dovoljno je da ruke i noge izložite suncu 5 do 30 minuta, dva puta nedeljno i da tako izbegnete rizik od manjka vitamina D. I ne zaboravite: nedeljni unos ribe bogate korisnim mastima (sardine, skuše, tuna, losos) zadovoljavaju potrebe za prekurzorima vitamina D.

Šta bi bila neka generalna preporuka za uzimanje vitamina? Zdrave osobe ne trebaju da uzimaju suplemente vitamina „za preventivu“, već da te potrebe zadovoljavaju zdravom ishranom . A osobe sa nekim hroničnim bolestima i posebnim naslednim opterećenjem za neke bolesti, mogu i treba da uzimaju vitamine, ali samo po savetu lekara.

Tuberkoloza i dalje hara

Povodom nedavno obeleženog Međunardnog dana borbe protiv tuberkuloze Svetska zdravstvena organizacija je objavila da je trećina svetske populacije inficirana bacilom tuberkuloze od čega će se 10 odsto ljudi razboleti ili postati zarazno. U 2008. od ove bolesti je 1,3 miliona ljudi, a broj novoobolelih se posebno povećava u jugoistočnoj Aziji, Africi i istočnom Mediteranu. (S. L.)

Tačno je da preterano izlaganje suncu povećava rizik od malignoma kože, ali mnoge studija govore da deficit vitamina D i neizlaganje suncu povećava rizik od svih ostalih karcinoma