Život sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem: Saveti i kako se boriti

U svetlu sveprisutnosti mentalnog zdravlja, ovaj tekst istražuje složen i često nevidljiv svet života sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem.

Izvor: B92
Podeli
Shutterstock/pathdoc
Shutterstock/pathdoc

Pružićemo vam dublji uvid u izazove, simptome i mogućnosti prevazilaženja ovog često neprijatnog i ograničavajućeg psihološkog stanja.

Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je mentalni poremećaj koji karakteriše prisustvo upornih, neželjenih i nametljivih misli, ideja ili slika (opsesija), koje izazivaju intenzivan osećaj anksioznosti i nelagodnosti. Uz to, osobe sa OKP-om takođe ispoljavaju ponavljajuće i ritualne radnje ili ponašanja (kompulzije), koje se sprovode kao pokušaj da se smanji anksioznost ili spreči potencijalna šteta.

Opsesije mogu biti raznovrsne, poput straha od kontaminacije, sumnjičavosti, potrebe za simetričnošću ili zabranjenih misli.

Kompulzivna ponašanja su često ponavljajuća, ritualna i vremenski zahtevna, kao što su pranje, proveravanje, brojanje ili ponavljanje reči u mislima. Ovi simptomi ometaju svakodnevne aktivnosti i mogu imati značajan uticaj na kvalitet života.

Uzroci OKP-a nisu potpuno razjašnjeni, ali kombinacija genetskih, neurobioloških i psiholoških faktora igra ulogu u njegovom razvoju. OKP se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali često se počinje manifestovati u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Lečenje OKP-a uključuje terapiju, farmakoterapiju ili njihovu kombinaciju.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je najčešće preporučeni oblik terapije, jer pomaže osobi da identifikuje, razume i promeni svoje misli i ponašanja. Antidepresivi, posebno selektivni inhibitori serotonina, takođe mogu biti korisni u smanjenju simptoma.

Koji su uzroci opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti (OKPL) je kompleksno stanje i iako tačni uzroci još nisu u potpunosti razjašnjeni, istraživanja ukazuju na višestruke činioce koji mogu doprineti razvoju ovog poremećaja ličnosti.

Genetski faktori igraju važnu ulogu u predispoziciji ka OKPL-u. Nasledna sklonost ka anksioznosti, perfekcionizmu i strogim standardima može doprineti izraženosti opsesivnih i kompulzivnih karakteristika. Međutim, genetika nije jedini faktor koji utiče na razvoj OKPL-a. Biološki faktori, poput neurohemijskih disbalansa u mozgu, posebno u vezi sa neurotransmiterima kao što su serotonin i dopamin, takođe su povezani sa manifestacijom ovog poremećaja. Neurološke promene mogu uticati na obrade informacija, izazivajući učestalo generisanje i nekontrolisane misli i ponašanja.

Okolinski faktori, kao što su rani stres i traumatična iskustva u detinjstvu, naročito u vezi sa kontrolom, mogu oblikovati formiranje ličnosti i doprineti razvoju OKPL-a. Osobe koje pate od OKPL-a često se suočavaju sa izazovima u međuljudskim odnosima i mogu doživljavati stigmatizaciju i nerazumevanje. Ova negativna interakcija sa okolinom može održavati i pojačavati simptome ovog poremećaja.

Razumevanje uzroka OKPL-a je od suštinskog značaja za pružanje adekvatne podrške i lečenja osobama koje se bore sa ovim izazovnim stanjem ličnosti. Integracija različitih pristupa, uključujući terapiju i podršku okoline, može pomoći osobama sa OKPL-om da razviju zdravije obrasce razmišljanja i ponašanja i unaprede kvalitet svog života.

Vrste opsesija i kompulzija

Opsesije i kompulzije su karakteristični simptomi opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). Opsesije su neprijatne, nametljive i ponavljajuće misli, slike ili ideje koje izazivaju intenzivnu anksioznost.

Postoje različite vrste opsesija koje se mogu javiti kod osoba sa OKP-om. Na primer, opsesije o kontaminaciji podrazumevaju strah od prljavštine i širenja zaraze, dok opsesije o simetriji i tačnosti mogu izazvati potrebu za redom i ravnotežom u okolini.

Kompulzije, s druge strane, predstavljaju ponavljajuće radnje ili ponašanja koja osoba sprovodi kako bi smanjila anksioznost ili sprečila neki negativni događaj.

Kompulzije su privremeni "lek" koji ublažava anksioznost izazvanu opsesijama. Na primer, često pranje ruku, proveravanje zaključanih vrata ili ponavljanje određenih reči jesu uobičajene kompulzije.

Ostale vrste opsesija uključuju sumnjičavost, religiozne ili moralne opsesije, kao i opsesije vezane za narušavanje reda. Takođe, postoje i kompulzije koje su mentalne, poput ponavljanja određenih reči u mislima.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj – simptomi

Osobe sa OKP-om obično su svesne besmislenosti i nelogičnosti svojih opsesija i kompulzija, ali se suočavaju sa teškoćama u suzbijanju ovih misli i ponašanja. Simptomi OKP-a znatno ometaju svakodnevne aktivnosti i mogu uticati na međuljudske odnose, obrazovanje i radnu sposobnost jer podrazumevaju repetitivne radnje koje često nisu motivisane realnim uzrocima.

Ovaj poremećaj može se razviti u bilo kom životnom dobu, ali često se počinje manifestovati u adolescenciji ili ranom odraslom dobu.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatno lečenje jesu ključni za poboljšanje kvaliteta života osoba koje pate od OKP-a. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i farmakoterapija, uključujući antidepresive, mogu biti efikasni tretmani koji pomažu osobi da prevaziđe ovaj poremećaj i stekne veštinu upravljanja anksioznošću i opsesivno-kompulzivnim simptomima.

Da li se OKP poremećaj može izlečiti

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) se može efikasno lečiti, ali potpuno izlečenje nije uvek moguće. Terapija, posebno kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i farmakoterapija, često daje značajno poboljšanje u kontroli simptoma.

Osobe sa OKP-om mogu naučiti strategije za upravljanje anksioznošću i prepoznavanje opsesivnih misli kako bi se smanjila kompulzivna ponašanja.

Lečenje može dovesti do značajnog poboljšanja kvaliteta života, omogućavajući osobi da vodi funkcionalan i ispunjen život. Redovna terapija, pravilno uzimanje lekova i podrška okoline igraju ključnu ulogu u dugoročnom upravljanju OKP-om.

Život sa OKP poremećajem

Život sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem može biti izuzetno težak i ograničavajući. Osobe se suočavaju sa neprekidnim prisustvom nametljivih, anksioznih i izazivajućih misli (opsesija) koje ih uznemiravaju, dok kompulzivne radnje koriste kao način da trenutno smanje anksioznost.

Ovo može dovesti do gubitka slobode i vremena, otežavajući obavljanje svakodnevnih aktivnosti i održavanje međuljudskih odnosa. Međutim, mnogobrojna istraživanja koja su sprovedena na čitavom svetu donela su ohrabrujuće rezutate na temu tretiranja opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Naime, uz adekvatnu pomoć stručnjaka u vidu psihoterapije, podršku okoline čiji je uticaj od presudne važnosti ali i konkretne farmaceutske terapije život uz postojanje opsesivno-kompulzivnog poremećaja se može poboljšati i konačno potpuno držati pod kontrolom, kako bi došlo do neometanog funkcionisanja pacijenta tokom svakodnevnog života.

Vežbe za poboljšanje života sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem

Za poboljšanje života sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP) preporučuju se određene vežbe koje pomažu u upravljanju simptomima ovog psihološkog stanja. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je osnova terapije za OKP, gde se kroz seriju raznolikih vežbi identifikuju i ispravljaju iracionalne misli i uverenja.

Tehnike opuštanja, poput dubokog disanja ili meditacije, umanjuju stepen anksioznosti. Postepeno izlaganje izvorima anksioznosti uz kontrolisano izvođenje kompulzija pomaže u smanjenju zavisnosti od njih.

Vežbe za prepoznavanje negativnih misli i zamenjivanje pozitivnima jačaju emocionalnu otpornost. Takođe, fizička aktivnost i socijalna podrška mogu imati pozitivan uticaj na opšte blagostanje i ublažavanje simptoma OKP-a. Uz redovno vežbanje i terapiju, osobe sa OKP-om mogu postepeno poboljšavati kvalitet svog života.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 4 idi na stranu