Simptomi i saveti: Kako prepoznati anksioznost kod dece i kako im pomoći?

Deca mogu imati glavobolje, bolove u stomaku, mučninu ili čak iznenadne promene raspoloženja bez vidljivog uzroka. To su često fizički izrazi unutrašnje napetosti i straha koji ne umeju da verbalizuju.

Mogu biti preterano zabrinuta za stvari koje odrasli smatraju nebitnim – poput kašnjenja u školu, neuspeha na testu, razdvajanja od roditelja ili čak vremenskih nepogoda. Takođe mogu izbegavati određene situacije, kao što su škola, rođendani, vannastavne aktivnosti ili kontakt s drugom decom, iako su ih ranije voleli.

Problemi sa spavanjem su česti – teško uspavljivanje, noćna buđenja ili košmari. Neka deca dobiju izraženu potrebu za kontrolom svakodnevnih rutina, dok druga postaju tiša, povučena ili razdražljiva.

Promene apetita – bilo gubitak ili pojačan apetit – mogu takođe biti znak anksioznosti.

Zajedničko mnogima je često traženje sigurnosti i potvrde od roditelja, poput pitanja: "Da li će sve biti u redu?", "Hoćeš li doći po mene?", "Da li ću se razboleti?" – i to više puta dnevno.

Važno je da roditelji ove znakove ne ignorišu i ne doživljavaju kao "fazu" ili "razmaženost". Anksioznost nije znak slabosti, već način na koji dete reaguje na stres. Umesto kritike, važno je pružiti razumevanje, strpljenje i sigurnost.

Podrška može uključivati:

• Otvoren razgovor prilagođen uzrastu deteta
• Ohrabrivanje, a ne forsiranje izlaska iz anksioznih situacija
• Uspostavljanje predvidljive rutine
• Ograničavanje izloženosti stresnim informacijama (npr. vesti, konfliktne teme)
• Konsultaciju sa školskim psihologom ili dečijim psihoterapeutom, ako poteškoće traju duže ili se pogoršavaju

Najvažnije je da dete zna da nije samo, da je u redu osećati strah ili brigu – ali da postoje načini da se s tim emocijama izbori, uz podršku onih koji ga vole.