Počeo je božićni post: Nutricionisti savetuju – ove namirnice možete da jedete

Za to vreme cilj svih onih koji ga se pridržavaju jeste pročišćenje tela i duše, pa tako, pored izbegavanja određenih namirnica koje se ne smeju jesti dok on traje, takođe treba izbegavati i određena ponašanja kako bi se post poštovao u potpunosti.

Naime, smisao posta nipošto nije u izgladnjivanju i držnju dijete, već je to zapravo vreme kada čovek pronalazi svoj unutrašnji mir i meru u svemu, izražava zahvalnost Bogu i trudi se da se što više uzdržava od loših misli, lošeg ponašanja i nemoralnih dela. Pored redukovane ishrane, odnosno izbegavanja masne hrane, ljudi koji su odluče da svih 40 dana poste treba da se udalje i od zlobe, uvreda, besa i svakog vida ponašanja koje nije u skladu sa hrišćanskim.

Čak i u svetim duhovnim knjigama i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post nema smisla ukoliko nije postignut i onaj duhovni, te da se ne treba hvaliti koliko dana smo izdržali bez raskošne, raznovrsne hrane, već da li smo uspeli da za vreme trajanja posta postanemo bolji čovek.

- Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? - reči su Jovana Zlatoustog koje od zaborava čuvaju crkvene knjige.

Post je tu prvenstveno kako bi nas, prema rečima sveštenika, privoleo da zavolimo sebe i ljude oko nas, da se zapitamo ko smo mi, šta smo i kakav je naš trenutni odnos prema Bogu. Vreme posta je i vreme praštanja, kajanja, ispovedanja, vreme kada treba da olakšamo svoju dušu i pronađemo pravi put, pa je, čini se, nedovoljno telesno mučenje postom ako iz njega izađemo besni, razjareni, i onakvi kakvi smo u njega ušli.

Pored jednodnevnih postova, koji traju tokom cele godine samo sredom i petkom, božićni post spada u višednevne, zapravo one koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Božićni tako počinje svake godine 28. novembra i traje do 7. januara, odosno do Božića. Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstroži post je 6. januara kada su pravi vernici sve do večere samo na vodi.

Pošto je ovo period nagle promene načina ishrane, i nutricionisti savetuju koja je najbolja moguća ishrana i kako ona treba da izgleda u danima božićnog posta, te koje namirnice u tom periodu treba da uvrstimo u svakodnevne obroke.

Dan treba početi doručkom i obavezno predvideti vreme i organizovati nabavku za sva tri osnovna dnevna obroka, kažu oni. Veoma je važno svakodnevno jesti voće i piti prirodno ceđene sokove. Obavezno jedanput dnevno treba jesti salate od svežeg ili kiselog povrća (koje su odlični probiotici), kao i jela od kuvanog, barenog ili dinstanog povrća, ističu nutricionisti.

Još jedan od njihovih saveta jeste da svaki dan treba uneti i neki obrok od mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, lebleblije, boranije, pečurke) koje imaju nizak glikemijski indeks, a pružaju dovoljno energije za brojne dnevne aktivnosti. Od mahunarki mogu da se kuvaju čorbe, da se prave salate, pirei, pite, variva i musake. Sveži voćni sokovi, voće i pirei od voća treba da se nađu na vašem meniju dva puta u toku dana. Svakodnevno u organizam treba uneti dva i po litra vode i čaja.

Kako stručnjaci kažu, u početku ovakvog režima ishrane nadolaziće i prolazne kratkotrajne reakcije organizma koje su posledica čišćenja i izbacivanja toksina: probavne tegobe, promena apetita, promena raspoloženja... Pojačana potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato je veoma važno da jedete na dva do dva i po sata da biste izbegli ove simptome. Za par dana će simptomi nestati i vratite se na četiri do pet obroka dnevno.