Da li je sva posna hrana nužno zdrava? Pripazite na ove namirnice, a evo i ko ne bi smeo da posti

Današnja realnost je takva da smo loše informisani o uljima i mastima, kao i o holesterolu, a frižideri su napunjeni nezdravim industrijskim prerađevinama.

Izvor: vitkigurman.com/MajaPetrović
Podeli
Foto: Shutterstock/Nataliya Arzamasova
Foto: Shutterstock/Nataliya Arzamasova

Zbog veganske propagande mnogi pomisle da će se hraniti zdravije samo zato što se odriču namirnica životinjskog porekla, ali da li je to mit iili zabluda? Jer i tokom trajanja posta, ljudi prave druge “posne” greške.

Evo najčešćih.

  1. Kuvanje isključivo na štetnim biljnim uljima i povećana upotreba margarina koji su još štetniji. Koriste se masti koje nisu bliske ljudskom biću, a tek nisu “tradicionalne posne namirnice”.
  2. Jedenje industrijskih prerađevina – jer čips, smoki, neki keksići s margarinom jesu posne namirnice. Kao i tzv. “voćni” i gazirani sokovi. Kao i lisnata testa i pomfrit.
  3. Soja je takođe posna namirnica ali mnogi ljudi još uvek ne znaju da ona zapravo nije zdrava. Ova visokoproteinska namirnica je oko 1930. prvi put stigla u Ameriku i zbog jeftine proizvodnje postala navodna “zdrava hrana”. Mnogi je danas smatraju opasnom namirnicom. Tradicionalna upotreba soje u azijskim zemljama bila je vezana prvenstveno za male količine fermentisanih sojinih prozvoda (tofu, soja sos).
  4. Koznervirane sardine su čest izbor, a one su uskladištene u rafinisanim biljnim uljima, najčešće suncokretovom i sojinom. Kao što smo već naučili, biljna rafinisana ulja nikako ne mogu da budu dobra. Posebno onda kada ih ljudi koji poste već preterano unose.
  5. Loša priprema sveže ribe, jer izbor obično pada na pohovanog oslića ili girice pržene u dubokom ulju. Pogađate, ponovo na rafnisanim biljnim uljima.
  6. Kao zamena za mlečne proizvode, posluže biljne pavlake, biljni sirevi ili šlag. Ponovo namirnice pune opasnih delimično hidrogenizovanih biljnih ulja. Mleko se zamenjuje kupovnim biljnim mlekom iz tetrapaka, koje ako je “bademovo” ima badema koliko u bazenu s piranama ima zlatnih ribica.
  7. Rafinisani ugljeni hidrati su značajan izvor kalorija, jer je najlakše kupiti hleb i namazati na njega biljnu paštetu, ući u pekaru po posnu picu, namazati margarin na beli ili obojeni hleb.
  8. Prekomerni unos šećera raduje mnoge jer je šećer 100% posna namirnica. Češće sretnete one koji poste na šećeru nego one koji poste na vodi.

Kako se izbaviti iz posnih klopki?

U Srbiji, većina ljudi ne može sebi da priušti kvalitetna biljna ulja, kao ni prirodne, biljne masti zbog finansijske razlike između njih i štetnih ulja i margarina – a to jeste ozbiljan problem. Ipak, ako vam je stalo i do posta i do zdravlja, ovo je nešto o čemu treba misliti na vreme. Priprema, u finansijskom i organizacionom smislu, napraviće razliku između zdravog i nezdravog posta.

  1. Ulja koja bi trebalo da koristimo na postu (a prepopručljivo je i inače) jesu maslinovo ulje, nerafinisano palmino ulje, kokosovo ulje, kakao maslac – a u salatama (ne baš za kuvanje) i susamovo, ulje semenki bundeve i kikiriki ulje. Ako ne postite na vodi, hranu kuvajte na pari ili pecite pod folijom – a onda dodajte ova zdrava ulja direktno u tanjir na svoju hranu.
  2. Izbacite industrijske grickalice i zamenite ih pečenim kikirikijem, orasima, bademima, čipsom od voća i povrća, semenkama bundeve i suncokreta, kokicama (ne iz kesice nego domaćim).
  3. Potpuno izbacite soju (sem fermentisanu i organsku) i proizvode koji je sadrže, iz upotrebe. U redu je ponekad uzeti tofu sir i ponekad priodni tamari/soja sos. Sve ostalo, posebno sojine proteine, izbegavajte.
  4. Konzervirana riba, ako je konzervirana kuvanjem na pari, je u redu. Uskladištena u vodi ili u maslinovom ulju je takođe OK. Naravno ovo su i skuplje opcije. Spasite budžet: kupujte zamrznute girice i spremajte njih (u rerni). Forsirajete sitnu ribu, a veće ribe jedite povremeno. Sardine dobro ocedite od rafinisanog ulja.
  5. Prioritet bi ipak trebalo da bude upotreba sveže ribe pa se setite prijatelja rečnih alasa, ali i toga da je skuša jako zdrava. Spremajte sveže ribe što više, a ako su girice vaš izbor, pripremajte ih u rerni, pržite na maslinovom ulju ili kuvajte na pari uz dodatak sosova od povrća. Još jednom: pohovani oslić i girice iz dubokog ulja se ne računaju u svežu ribu nego u namirnice upropašćene lošom pripremom.
  6. Zaboravite na pekaru i na peciva. Naučite iz teksta o glutenu više o izvorima kvalitetnih ugljenih hidrata. Ne koristite samo belo brašno, pa čak previše integralnog brašna i ovsenih pahuljica. Kuvajte cele žitarice i pravilno ih spremajte, koristite više krompira i bundeve, kao i korenastog povrća umesto testa, testenina i brašna. Konsultujte neki makrobiotički kuvar za ideje pripreme žitarica i mahunarki. Pripremajte fermentisani hleb – što je pravilna priprema.
  7. Forsirajte sveže povrće maksimalno. Posna ishrana već donosi preveliku količinu šećera i skroba pa zato kada kažem povrće, mislim na ono koje raste iznad zemlje. Amortizujte pretežno skrobni jelovnik salatama, karfiolom, brokolijem, kupusom, paprikama, tikvicama, plavim paradajzom…
  8. Ne verujte zabludi da se zdrava hrana kupuje u prodavnicama zdrave hrane. Ima dobrih proizvoda tamo, isto koliko ima i štetnih.
  9. Pošto biljna mleka iz prodavnice i biljne pavlake nisu za jelo – pravite svoja jela sa domaćim kokosovim mlekom (ili drugim domaćim biljnim mlekom napravljenim istom metodom). Danas mogu i da se kupe kvalitetna mleka, ali birajte pažljivo i čitajte sastav.
  10. Zbog preteranog unosa skroba na posnoj ishrani, slatkiše bi trebalo potpuno izbegavati. Ali ako baš morate, pronađite nešto u veganskim kuvarima jer oni ne koriste margarine i industrijsku hranu. Ipak, ovo ne znači da će kolači biti manje zašećereni, pa ako vam je stalo do obima struka, ipak odaberite voće, eventualno i malo suvog voća.
  11. Ovo je pravi trenutak da uvedete steviju u svoj život i počnete da pravite hladne čajeve sa njom umesto da pijete sokove. Takođe ne cedite voće jer je i to rastvoren šećer – ili bar budite umereni sa sokovima. Možete imati dobar smuti bez previše šećera ili čak i kvalitetan doručak iz blendera. Odlučite se za domaći kompot bez dodatog šećera uz orašaste plodove.

Drastična promena ishrane je šok za organizam, pa bio taj šok zbog dijete ili zbog posta. Nije isto onima koji redovno žive tim stilom života (npr. u manastirima), niti je današnji post isti kao post od pre pamtiveka kada nije bilo grickalica, lisnatog testa, ulja i margarina – a ljudi su živeli zdravije (npr. više se kretali, boravili na vazduhu, nije im manjkao vitamin D, sve je bilo “domaće i organsko”). Ko ne bi trebalo da (strogo) posti?

Na postu ste prilično osuđeni na namirnice koje su skrobne, High Carb, pa je samim tim teško osmisliti i održavati režim ishrane sa smanjenom količinom ugljenih hidrata, odnosno biti na Low Carb ishrani. Low Carb je moguć samo ako se posti uz masti.

U slučaju odluke da se posti na vodi – nemate apsolutno nikave šanse da budete na Low Carb ishrani. Zato, ako ste osoba koja ima insulinsku rezistenciju ili ste ekstremno gojazni, ne bi trebalo da se odlučite za tu opciju. Bolje bi bilo da popričate sa lekarom pre posta na vodi. Lekari u Švedskoj bi verovatno bili zgranuti odlukom da postite na vodi ako ste i dijabetičar, posebno tipa 2. Ista priča o oprezu bi važila i za trudnice i žene koje doje, kao i za malu decu i decu u fazi razvoja kojoj ne treba uskraćivati masti. Ako pripadate nekoj ovakvoj grupi ljudi, jednostavno morate da se informišete i konsultujete više.

Takođe, vernici ove konsultacije mogu da obave i sa svojim duhovnikom, ne samo sa zdravstvenim radnikom, pa postoji opcija prilagođavanja posta zdravstvenom stanju, uzrastu i potrebama. Ako je nekome potrebno da ima oba mišljenja, neka se ovim tekstom makar bolje pripremi za te razgovore.

Dodatni saveti za kraj:

  1. Prvo je pitanje unosa dovoljno proteina bez mesa, jaja, mlečnih proizvoda – pa ko odluči i bez ribe. Kao što znate, i biljna hrana sadrži proteine i šanse da ih čak i oni na biljnoj nemasnoj ishrani unesu u dovoljnoj količini postoji. Osoba koja koristi korenasto povrće, žitarice i orašaste plodove moći će uneti dovoljno proteina (naučite više o njima). Dakle, ne treba vam soja za adekvatan unos proteina.
  2. Druga stavka su vitamini i minerali. Ako vas post brine u ovom smislu, pogledajte tabele koje vam prikazuju biljne i živitinjske šampione. Forsirajte hranu bogatu “biljnim šampionima”. Ako već patite od nekog deficita, konsultujte se sa lekarom o dodacima ishrani u vreme posta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 24 idi na stranu