Može li preosetljivost na hranu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti?

Nedavna istraživanja u "Journal of Allergy and Clinical Immunology" sugerišu sledeće. Naime, prema studiji, osobe sa osetljivošću kao što je netolerancija na laktozu na kravlje mleko mogu se suočiti sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Izvor: ljepotaizdravlje.hr
Podeli
Foto: Shutterstock/TSViPhoto
Foto: Shutterstock/TSViPhoto

Kako alergija na kravlje mleko i osetljivost na kravlje mleko mogu postati rizik za kardiovaskularne bolesti?

Kada naše telesne ćelije naiđu na alergene u kravljem mleku, specifični proteini deluju kao alergeni, pokrećući imuni odgovor i proizvodnju antitela poznatih kao IgE.

Ćelije koje upravljaju ovom imunološkom reakcijom slične su onima u srcu, što potencijalno dovodi do stvaranja plaka i taloženja holesterola. Ovaj proces može učiniti plak nestabilnim, povećavajući rizik od srčanog udara.

Koja je razlika između osetljivosti na hranu i alergije na hranu?

Preosetljivost na hranu se javlja kada osoba razvije imunološku reakciju kao odgovor na izlaganje određenom alergenu.

Ovaj imuni odgovor dovodi do proizvodnje antitela, ali ne proizvodi nikakve vidljive simptome, što dovodi do onoga što je poznato kao osetljivost na hranu.

S druge strane, kada proizvodnja antitela dovodi do stvarnih simptoma kao što su bol u stomaku, povraćanje ili dijareja, to se kategoriše kao alergija na hranu. Na primer, ljudi osetljivi na gluten mogu izbegavati proizvode od pšenice. Ako osoba koja konzumira pšenične proizvode razvije samo imunska antitela bez ikakvih simptoma, to se smatra osetljivošću na hranu.

Međutim, ako ista osoba odmah razvije stomačne simptome nakon konzumiranja ovih pšeničnih proizvoda, to se klasifikuje kao alergija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 24 idi na stranu