Noćima ne spavate?; Stručnjaci upozoravaju na zabrinjavajuću pojavu ovih dana

Tokom junskih vrućina sa rekordnim temperaturama u zapadnoj Evropi, 65 odsto odraslih žalilo se da je po tri pa čak i više sati tokom noći ostajalo budno umesto da spava, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. Verovatno je slično i tokom ovog sadašnjeg talasa vrućine.

Poremećaji sna neizbežna su posledica dužih i toplijih leta koje donose klimatske promene. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, pri čemu temperature rastu više nego dvostruko brže od svetskog proseka, pa je postala jedno od najvećih žarišta problema nesanice.

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da noći više ne donose osveženje. U nemačkoj pokrajini Saksoniji jedna meteorološka stanica je u junu zabeležila tropsku minimalnu noćnu temperaturu od čak 29,4 stepena.

Prema organizaciji World Weather Attribution, međunarodnoj naučnoj grupi koja proučava uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske pojave, ovako visoke noćne temperature danas su stotinu puta verovatnije nego pre klimatskih promena.

Jedva se nakupi šest sati sna

Gubitak sna izazvan vrućinom tek je poslednjih godina prepoznat kao važan pokazatelj uticaja klimatskih promena na fizičko i mentalno zdravlje.

Međunarodni tim istraživača prikupio je podatke o 165 miliona noći spavanja kod gotovo 318.000 korisnika uređaja za praćenje sna koji se nose na telu ili postavljaju ispod dušeka. Cilj je bio da se ispita kako rast temperature utiče na san.

U radu objavljenom u julu pokazano je da ljudi, kada noćne temperature porastu sa približno 12 na 27 stepeni, imaju oko 40 odsto veću verovatnoću da će spavati manje od šest sati.

Ljudi ne mogu da održavaju kognitivne sposobnosti, pamćenje ni emocionalnu ravnotežu ako spavaju manje od sedam sati tokom noći, upozorava Taj Ferguson sa Univerziteta u Adelajdu u Australiji, koji proučava zdravstvene i društvene posledice poremećaja sna izazvanih klimatskim promenama.

Shutterstock/Djavan Rodriguez

Osim što utiče na raspoloženje i pažnju, poremećen san može povećati rizik od dijabetesa, depresije, srčanih bolesti, pa čak i gojaznosti, podseća Ferguson na dobro poznate medicinske nalaze.

Noći više ne donose osveženje

"San je osnovna fiziološka potreba neophodna za funkcionisanje imunološkog sistema, mentalno zdravlje i svakodnevno blagostanje", upozorava Bouen Ču sa Fakulteta za atmosferske nauke Univerziteta Nanđing u Kini i jedan od autora studije objavljene u martu o ekonomskim posledicama postepenog gubitka sna kod dece usled klimatskih promena.

Za razliku od tradicionalnih istraživanja klimatskih promena, koja su uglavnom usmerena na ekstremne vremenske događaje, proučavanje gubitka sna omogućava naučnicima da mere postepene, svakodnevne i kumulativne posledice rasta temperature na život i zdravlje ljudi širom sveta, kaže Ču.

"Noćne temperature rastu brže od dnevnih", upozorava Kelton Majnor, vanredni profesor sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Njegov istraživački tim zajedno sa Svetskim društvom za spavanje pozvao je na osnivanje globalne radne grupe koja bi pomogla da se bolje razume i ublaži sve veći nedostatak sna u toplijem svetu.

Noći postaju toplije delom zato što oblaci apsorbuju toplotu i posle zalaska sunca vraćaju je ka Zemlji, za razliku od dana kada reflektuju deo Sunčevog zračenja. Naučnici upozoravaju da se obrasci oblačnosti menjaju na način koji dodatno pojačava globalno zagrevanje.

"Nesanica neće dospeti na naslovne strane"

Gubitak sna verovatno nije dovoljno istražen u kontekstu klimatskih promena zato što "ne proizvodi dramatičan događaj, nema veliki broj žrtava koji bi punio naslovne strane i ne ostavlja vidljivu štetu", smatra Kim van Dalen sa Univerziteta u Kembridžu, koautorka nedavno objavljenog rada "Gubitak sna u svetu koji se zagreva".

"Posledice se gomilaju neprimetno, iz noći u noć, pa ih je lako prevideti u izveštavanju koje se uglavnom fokusira na smrtne slučajeve i hospitalizacije tokom toplotnih talasa."

Van Dalen upozorava i da će gubitak sna povezan sa vrućinama verovatno dodatno produbiti postojeće zdravstvene i društveno-ekonomske nejednakosti.

Deca bi mogla imati više poteškoća sa koncentracijom, učenjem i emocionalnim razvojem, dok su starije osobe i ljudi sa hroničnim bolestima izloženi većem opterećenju kardiovaskularnog sistema i metabolizma kada ne spavaju dovoljno.

Na šire društvene posledice upozorava i Ču:

"Hronični nedostatak sna povezan sa visokim temperaturama dovodi se u vezu sa nižom produktivnošću rada, slabijim obrazovnim rezultatima, mogućim povećanjem broja saobraćajnih nesreća i većim dugoročnim opterećenjem zdravstvenog sistema."

"Loš san otežava rad, učenje, brigu o drugima i očuvanje zdravlja", dodaje on.

Posebno su ugrožena domaćinstva sa nižim prihodima, jer često žive u lošije provetrenim stanovima ili ne mogu da priušte rashladne uređaje.

Ipak instalirati klimu?

Prema Majnoru, stanovnici siromašnijih zemalja, kao i građani sa nižim primanjima u bogatim državama, mogu biti i do tri puta češće žrtve nesanice izazvane vrućinom. Razlog je slabiji pristup klimatizaciji i drugim sredstvima zaštite od visokih temperatura.

On navodi i najugroženije grupe: beskućnike koji pokušavaju da spavaju na ulici, migrante u užarenim šatorima, zatvorenike u pregrejanim ćelijama, odojčad u pretoplim spavaćim sobama, kao i trudnice i porodilje koje se već suočavaju sa nedostatkom sna.

Shutterstock/Ed Connor

Čak i ako države u budućnosti uspeju potpuno da eliminišu emisije gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanje gubitku sna izazvanom klimatskim promenama biće neophodno još decenijama, jer će temperaturama biti potrebno mnogo vremena da se vrate na niže nivoe.

I gradovi moraju da se promene

Ferguson kao kratkoročna rešenja preporučuje ventilatore i klima-uređaje, lakšu i prozračniju posteljinu, kao i bolju termoizolaciju zgrada.

Međutim, smatra da gradovi hitno moraju da smanjuju površine koje akumuliraju toplotu.

Prema Čuu, među ključnim strukturnim rešenjima nalaze se povećanje zelenih površina, upotreba materijala koji odbijaju Sunčevo zračenje i pasivni sistemi hlađenja u zgradama, poput spoljne zaštite od sunca i boljeg provetravanja.

Važnu ulogu moglo bi da ima i prilagođavanje radnog vremena kako bi se izbegao rad tokom najintenzivnijih toplotnih talasa.

Majnor ističe da će takve mere biti posebno važne u evropskim zemljama poput Nemačke, gde je upotreba klima-uređaja tradicionalno znatno ređa nego u Sjedinjenim Državama ili Australiji.

"Oko jedne trećine života provedemo spavajući. Već samo zbog toga san zaslužuje da postane prioritet evropskih politika i područje intenzivnih inovacija", smatra profesor sa Univerziteta u Kopenhagenu.