Ljudi stariji od 60 godina nikako ne smeju da rade ovu stvar dok su prehlađeni

Prema podacima Nacionalnog saveta za starenje, imunološki sistem starijih osoba više se ne bori sa virusima onako efikasno kao ranije, pa oporavak treba shvatiti ozbiljno.

Kada se razbolimo, mnogi odmah posegnu za proverenim lekovima ili jednostavno ostanu u krevetu. Ipak, lekari upozoravaju na jednu čestu grešku koja može da bude posebno štetna za starije osobe, a tiče se nečega što većina ljudi često zaboravlja.

• Šta kada prehlada baš dugo traje? Ovo su mogući razlozi ali i rešenja
• Ovo su najbolji saveznici u borbi sa prehladom i gripom: Uvrstite ih u ishranu
• Zadržavate kijanje? Vraćate u sebe uragan od 180 km/h

Prema rečima doktorke zdravstvene prakse i medicinske sestre Sandre Petersen, najveća greška je zanemarivanje hidracije.

"Tokom bolesti, hidracija održava sluzokože vlažnim, što pomaže u zadržavanju i izbacivanju virusa", objašnjava dr Petersen za Parade.

Dodaje da voda podržava funkciju imunološkog sistema jer olakšava prenos hranljivih materija i kiseonika, reguliše telesnu temperaturu i pomaže telu da izbaci toksine putem bubrega.

Shutterstock/juefraphoto

"Dehidracija takođe može da pogorša umor i glavobolje", napominje ona.

Sa njom se slaže i doktorka Rupa Sah, koja kaže da adekvatna hidracija održava sluzokože nosa, grla i pluća vlažnim i smanjuje rizik od sekundarnih infekcija poput bronhitisa, sinusitisa i upale pluća.

"Čak i blaga dehidracija može da dovede do značajno lošijih ishoda"

Obe stručnjakinje upozoravaju da su stariji ljudi posebno izloženi riziku od dehidracije, naročito ako imaju povraćanje ili dijareju, jer tada dolazi do gubitka elektrolita.

"Neravnoteža elektrolita može da izazove slabost, zbunjenost, pa čak i hospitalizaciju", kaže dr Petersen.

Dr Sah dodaje da je kod starijih osoba hidracija presudna ne samo radi udobnosti, već i za sprečavanje komplikacija i bezbedan oporavak.

Shutterstock/New Africa

"Čak i blaga dehidracija može da dovede do značajno lošijih ishoda kod starijih osoba", upozorava ona.

Dr Petersen objašnjava da starije osobe imaju slabiji osećaj žeđi, što znači da telu može da bude potrebna tečnost i kada se ne osećaju žedno. Osim toga, starenjem se smanjuje mišićna masa, a mišići skladište vodu, pa telo ima manju zalihu tečnosti nego u mladosti.

Određeni lekovi, poput diuretika, dodatno povećavaju gubitak tečnosti. Prema preporukama dr Petersen, starije osobe bi trebalo da piju šest do osam čaša vode dnevno, a kada su bolesne, još jednu do dve više.

Dr Sah savetuje da se tečnost pije postepeno tokom dana – voda, biljni čajevi, supe i bistre tečnosti dok bi kofein i alkohol trebalo izbegavati jer podstiču gubitak tečnosti.