Postoji razlika između "muškog i ženskog infarkta": Žene kasnije obolevaju, ali češće umiru

"Nažalost, naša zemlja i region spadaju među evropske i svetske rekordere po stopi obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti. Imamo veoma lošu statistiku i moramo učiniti sve napore da te stope smanjimo", rekao je dr Petar Otašević, kardiolog, gostujući u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1.

Kardiolog je istakao da postoje razlike između ženskog i muškog infarkta.

"Zaista postoje razlike i u vremenu obolevanja i u simptomima kod muškaraca i žena. Faktori rizika - kao što su pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak i holesterol - isti su za oba pola, ali žene su u prednosti jer ih štite polni hormoni. Zbog toga žene obično obolevaju kasnije od muškaraca, najčešće posle 65. godine života", objasnio je dr Otašević.

Mehanizam nastanka infarkta isti je kod oba pola, ali simptomi mogu biti različiti, navodi dr Otašević.

"Tipičan simptom akutnog infarkta miokarda je jak bol u grudima, osećaj stezanja ili pečenja koji traje duže od 20 minuta. To su klasične tegobe. Međutim, kod određenih grupa pacijenata, među kojima su često žene, taj tipičan bol može izostati. Umesto toga, može se javiti nedostatak vazduha, otežano disanje, nemogućnost da se pređe nekoliko koraka, bol u grlu ili jedna bolna tačka na ramenu. To otežava prepoznavanje infarkta kod starije populacije, naročito kod žena", kaže kardilog.

Dodaje i da nije svaki bol u grudima znak za srčani problem - statistike pokazuju da više od dve trećine ljudi koji se jave lekaru zbog bola u grudima zapravo nemaju srčane probleme. 

"Trnjenje, probadanje ili bol koji menja stranu grudnog koša uglavnom nisu srčanog porekla. Međutim, ako se javi bol praćen stezanjem, pečenjem i širenjem u vrat ili levu ruku, to vrlo verovatno ukazuje na srčani bol", objašnjava dr Otašević.

Kardiolog kaže i da se žene kasno obraćaju lekaru, između ostalog i zato što su, nažalost, naučene da trpe, za razliku od muškaraca koji se, čim ih nešto zaboli, uznemire, uplaše i odmah idu kod doktora. 

 "Kada je u pitanju infarkt, brzina reagovanja je ključna - što se ranije javite lekaru, veća je šansa da će oštećenje srca biti manje i da ćete preživeti epizodu akutnog infarkta", istakao je dr Otašević.

 Prema njegovim rečima, zbog toga što se kasno obrate lekaru, žene i češće umiru od infarkta.

Ako žena dobije infarkt pre 65. godine, to znači da ima izraženije faktore rizika - dugotrajan dijabetes, nelečenu hipertenziju ili visok holesterol. Nalazi kod žena u tom životnom dobu obično su teži nego kod muškaraca. Ali, navodi dr Otašević, posle 65. godine, statistika se izjednačava.

 "Breme koje nosi savremeni način života je ubrzan tempo i nedostatak brige o sebi. Vodite računa o ishrani, jedite kvalitetno, ne samo brzu hranu. Nemojte pušiti i šetajte bar 30 minuta dnevno. Najvažnije je da odete kod lekara dok ste zdravi, a ne tek kada se razbolite", poručuje dr Otašević.

Na kraju, doktor dodaje da kafa u umerenim količinama ne šteti zdravlju.

 "Jedna do dve šoljice kafe dnevno su sasvim u redu. Umeren unos ne samo da nije štetan, već kod nekih osoba može imati i pozitivan efekat na organizam, ali sve preko toga može imati suprotan rezultat", upozorava dr Otašević.