Moždani udar sve češće pogađa mlade: Ove tri navike mogu da pomognu u prevenciji

Stručnjaci ipak ističu da se rizik može značajno smanjiti usvajanjem nekoliko jednostavnih svakodnevnih navika.

Prema preporukama eksperata za dugovečnost, ključna su tri koraka: održavanje optimalnog krvnog pritiska, redovna provera srčanog ritma i zdrava dnevna rutina koja uključuje ishranu, fizičku aktivnost i kontrolu stresa, piše Times of India.

Iako se moždani udar najčešće povezuje sa starijim godinama, sve češće pogađa i ljude u tridesetim i četrdesetim. Uzrok tome su sedelački način života, stres i nezdrave navike. Srećom, prevencija je moguća i dostupna svima.

• Ova svakodnevna navika koju mnogi pratikuju može da poveća rizik od moždanog udara
• Alarmantni podaci; Sve više mladih u Srbiji dobija moždani udar: Doktorka otkrila faktore rizika

Dr Vasili Eliopulos, lekar specijalizovan za dugovečnost sa Univerziteta Kornel, objašnjava zašto su ove navike ključne za zdrav život.

Održavajte krvni pritisak pod kontrolom

Visok krvni pritisak najveći je promenljivi faktor rizika za moždani udar jer oštećuje arterije i povećava verovatnoću njihovog pucanja ili začepljenja. Time raste rizik i od ishemijskog i od hemoragijskog moždanog udara.

Redovno merenje pritiska kod kuće ključno je za praćenje. Ciljana vrednost najčešće je ispod 130/80 mm Hg, ali lekar može da prilagodi granicu u zavisnosti od zdravstvenog stanja.

Zdrav krvni pritisak je moguće održavati smanjenjem unosa soli, konzumiranjem hrane bogate kalijumom poput banana i zelenog povrća, redovnom fizičkom aktivnošću i održavanjem zdrave telesne težine. Već i male promene, poput polusatne šetnje svakog dana ili smanjenja unosa prerađene hrane, dugoročno prave razliku.

Redovno pratite srčani ritam

Nepravilan srčani ritam, naročito fibrilacija atrijuma, jedan je od vodećih uzroka moždanog udara. Ovo stanje pogoduje stvaranju krvnih ugrušaka koji mogu dospeti u mozak i izazvati moždani udar.

Mnogi ljudi nisu svesni da imaju fibrilaciju atrijuma, pa su redovni pregledi izuzetno važni. Danas praćenje olakšavaju pametni satovi sa EKG funkcijom, ali puls može da se proverava i ručno.

Ako primetite lupanje srca, nagli umor ili otežano disanje, važno je odmah potražiti savet lekara. Pravovremena dijagnoza i lečenje mogu značajno da smanje rizik.

Usvojite zdravu rutinu

Srce i mozak se najbolje čuvaju svakodnevnim zdravim izborima. Stručnjaci naglašavaju da prevencija mora da postane deo rutine, a ne reakcija tek kada se javi zdravstveni problem.

Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, semenkama i maslinovim uljem štiti krvne sudove i smanjuje upale. Mediteranska ishrana posebno se povezuje sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. To mogu biti šetnje, vožnja bicikla ili jednostavno korišćenje stepenica umesto lifta.

Jednako su važni dobar san i upravljanje stresom. Tehnike opuštanja, poput kratke meditacije ili svesnog disanja, mogu značajno da doprinesu zdravlju srca i mozga.