Ključne mere prevencije: Lekari savetuju kako usporiti demenciju i Alchajmerovu bolest VIDEO

Hiljade i hijade naučenih tekstova, replika i uloga koje je odigrao napamet očigledno nisu doprineli prevenciji, ali da li to onda znači da ni&scaron;ta ne možemo da učinimo po tom pitanju?Na navedena pitanja odgovorile su za TV Prva prof. dr Elka Stefanova, specijalista neuropsihijatrije i Nadežda Satarić, ispred udruženja &quot;Amity&quot;.&quot;Iz svih medijskih izve&scaron;taja o Brusu Vilisu se govori da on ima frontotemoralnu demenciju koja počinje sa poremećajem govora. On je bio relativno sposoban do sada da obavlja neke stvari. Najče&scaron;će kod frontotemporalne demencije za koju se smatra da je fokalna, su o&scaron;tećeni govor i pona&scaron;anje. Uobičajena granica je da nakon 65 godine rastu &scaron;anse za Alchajmerovu bolest. Starost je najveći faktor rizika, a mi za sada jo&scaron; uvek nažalost ne znamo sve uzroke&quot;, obja&scaron;njava dr Stefanova.Prema njenim rečima, kognitivni trening je su&scaron;tina svih aktivnosti, raditi ne&scaron;to drugo &scaron;to do tada nismo, poput sudoku i ukr&scaron;tenih reči.&quot;Ukoliko ste bili profesor ili knjigovođa i redovno čitali, otvorite potpuno novi svet aktivnosti, jer je plastičnost mozga moguća. Radite ono &scaron;to do sada niste i vežbajte va&scaron; mozak. Stalno se govori i o fizičkoj aktivnost jer je izuzetno povezana sa kognitivnim funkcijama i zato se preporučuje&quot;, dodaje doktorka.Ona je dodala da je potrebno otvarati nove puteve svom mozgu, odnosno raditi ono &scaron;to do sada nismo radili.Nata&scaron;a Satarić, predsednica srpskog Udruženja za Alchajmerovu bolest Amity skreće pažnju na faktore rizika na koje moramo da obratimo pažnju.&quot;Septembra je svetski mesec kada moramo da radimo na podizanju svesti o Alchajmerovoj bolesti. Istraživanja su pokazala da 80 procenata op&scaron;te javnosti misli da je demencija sastavni deo starosti, a to nije tako. Starost jeste dominantan faktor, ali postoji jo&scaron; 14 faktora rizika. Ukoliko ih imamo u vidu i vodimo računa u njima gotovo se u 40 odsto slučajeva može usporiti razvoj demencije, čak i sasvim preduprediti u nekim slučajevima&quot;, ističe Nadežda Satarić i dodaje:&quot;Zdrav stil života, fizička aktivnost, kognitivne vežbe su veoma važne. Nažalost, kod nas je veliki problem &scaron;to ljudi ne vode računa o faktorima rizika, a i kada primete neke znake poput zaboravnosti, ne pada im na pamet da se jave lekaru.&quot;Ističe da i u Srbiji postoje simptomatski lekovi koji deluju na simptome bolesti i da je zbog toga važno obratiti se za pomoć na vreme.Govoreći i životu pacijenata sa ovom bole&scaron;ću ističe da je važno za porodicu da postoji mesto gde mogu da ostave svog srodnika dok obavljaju svoje svakodnevne obaveze.Vi&scaron;e o ovoj temi pogledajte u video prilogu.

Ključne mere prevencije: Lekari savetuju kako usporiti demenciju i Alchajmerovu bolest VIDEO

0 Komentari