Pomama za ozmepikom otvorila nove probleme: Stručnjaci zabrinuti

Upotreba lekova iz grupe GLP-1, uključujući Ozempik i Vegovi, poslednjih godina naglo je porasla u Evropi, nakon izuzetno velike popularnosti u SAD i Kanadi.

Evropska agencija za lekove navodi da je povećana potražnja od 2022. godine izazvala nestašice pojedinih GLP-1 lekova, među kojima je bio i Ozempik.

Ovaj problem je bio toliko izražen da je evropska regulatorna grupa upozorila lekare na korišćenje Ozempik van odobrenih indikacija, a posebno za tzv. "kozmetičko mršavljenje". 

U Evropskoj uniji Ozempik je odobren za lečenje dijabetesa tipa 2, dok je semaglutid za kontrolu telesne težine odobren kao Vegovy, uz definisane kriterijume za gojaznost i prekomernu telesnu težinu.

Agencija EMA  je upozorila da korišćenje Ozempika za mršavljenje može dodatno smanjiti dostupnost leka pacijentima sa dijabetesom. Podaci iz pojedinačnih evropskih zemalja pokazuju prave razmere potražnje.

U Nemačkoj je krajem 2024. procenjeno da je gotovo sto hiljada ljudi koristilo lekove protiv gojaznosti, dok je u Velikoj Britaniji broj pacijenata koji su takve terapije koristili prelazi četiristo hiljada. Danska je takođe zabeležila veoma široku privatnu upotrebu Wegovy.

Upotreba u Americi

Za razliku od SAD, međutim, u Evropi ne postoji pouzdana i jedinstvena procena koliko ljudi koristi Ozempic ili druge GLP-1 lekove bez odgovarajuće indikacije. Agencija EMA koristi podatke iz više evropskih zemalja kako bi pratila obrasce propisivanja i stvarnu upotrebu ovih lekova.

Za to vreme, više od milion Amerikanaca dobilo je GLP-1 lekove poput Ozempica i drugih preparata iz ove grupe iako u njihovim zdravstvenim nalazima nije bila evidentirana dijagnoza koja predstavlja standardnu indikaciju za ovakvu terapiju.

myskin/ Shutterstock

Analiza otvorila pitanje

Najnovija statistika je proizašla iz velike analize zdravstvenih podataka, a ona je ponovo otvorila pitanje koliko se brzo lekovi namenjeni prvenstveno lečenju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti koriste u populaciji prvenstveno za mršavljenje. Sami GLP-1 agonisti, među kojima su semaglutid i tirzepatid, deluju na hormone koji regulišu šećer u krvi, apetit i osećaj sitosti.

Njihova sposobnost da značajno smanje telesnu težinu dovela je do naglog povećanja potražnje, međutim, činjenica da pojedinačni pacijent nema evidentiranu dijagnozu znači i da se oni često koriste 'na svoju ruku'. Iako zdravstveni podaci često mogu biti nepotpuni, lekari u određenim okolnostima ipak mogu propisivati lekove i van formalno odobrene indikacije.

Istovremeno, raste i interesovanje naučnika za moguće posledice ovakve primene.

Studija objavljena u časopisu "Obesity Reviews" koja je analizirala 25 studija sa ukupno 8722 ispitanika, zaključila je da su podaci o uticaju GLP-1 lekova na poremećaje ishrane još uvek ograničeni. 

Stručnjaci posebno proučavanju i mogućnost da snažno smanjenje apetita kod pojedinih osoba sa poremećajima ishrane bude problematično.

Pregled objavljen u "Psychiatric Clinics of North America" navodi potencijalnu korist kod poremećaja ishrane i gojaznosti, ali istovremeno i upozorava na mogućnosti nepravilne upotrebe.

Međunarodni panel stručnjaka je sredinom ove godine preporučio skrining na postojeće ili ranije poremećaje ishrane pre početka terapije i praćenje pacijenata tokom lečenja.

Neželjene posledice

Američka Agencija za hranu i lekove je do kraja maja ove godine primila više od 900 prijava neželjenih posledica povezanih sa semaglutidom i više od 730 prijava povezanih sa tirzepatidom, uz napomenu da se ovakvi događaji verovatno i manje prijavljuju nego što se dešavaju.

Podaci pokazuju koliko je primena GLP-1 terapije široko rasprostranjena u SAD i Evropi, te koliko medicinska nauka još uvek pokušava da utvrdi granice koristi i rizika kod ljudi koji ne pripadaju populacijama za koje su ovi lekovi prvobitno razvijeni.

Dr sci. Jasmina Arsić, specijalista farmacije, ističe da svaku primenu lekova za smanjenje telesne težine mora pratiti lekar.

Doktorka Arsić navodi da GLP-1 lekovi, poput semaglutida, mogu pomoći u smanjenju apetita i kontroli telesne težine, ali da nisu dovoljni sami po sebi.

Njihova primena, kako ističe, treba da bude praćena pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i nadzorom lekara.