Sve više mladih poseže za antidepresivima: "Dolaze bez recepta ili ga uzmu od komšije i rođaka" FOTO/VIDEO

Dostupnost informacija na društvenim mrežama, saveti vršnjaka i pogrešno uverenje da su antidepresivi "brzo rešenj" za stres, anksioznost ili loše raspoloženje dovode do toga da pojedini mladi posežu za terapijom na svoju ruku.

Iako su ovi lekovi značajan deo lečenja depresije i drugih psihičkih poremećaja, njihova neadekvatna upotreba može izazvati ozbiljne neželjene efekte, ali i odložiti postavljanje prave dijagnoze.

"Danas se suočavamo sa problemom da sve više mladih na svoju ruku uzima preparate, odnosno lekove za smirenje, sedative, pa čak i antipsihotike. Mi se u farmaciji često susrećemo sa osobama koje nemaju lekarski recept, a pokušavaju da dođu do sedativa ili uzimaju lekove za smirenje od prijatelja, rođaka ili komšija. Dešava se i da dobijamo falsifikovane recepte. Razlog za to je, pre svega, sve veća izloženost stresu. Ljudi danas nemaju dovoljno razvijene mehanizme da se izbore sa stresnim situacijama, pa mladi često samoinicijativno posežu za sedativima", kaže za RINU magistarka farmacija Jelena Matković.

RINA

Farmaceuti upozoravaju da je posebno problematično kada se lekovi koji utiču na rad centralnog nervnog sistema uzimaju bez stručnog nadzora. Antidepresivi nisu preparati koji deluju odmah niti se mogu koristiti povremeno, već zahtevaju precizno određivanje terapije, redovno praćenje pacijenta i postepeno uvođenje, ali i obustavljanje lečenja. Samostalno započinjanje ili prekid terapije može dovesti do pogoršanja simptoma, pojave neželjenih reakcija ili interakcija sa drugim lekovima koje mladi često nisu svesni.

"Sedativi nisu naivni. Često se susrećemo i sa neracionalnim propisivanjem ovih lekova, odnosno sa terapijama koje traju duže nego što je potrebno. Zbog toga su uvedena stroža pravila, pa određene lekove mora da propiše lekar specijalista, nakon čega ih lekar opšte prakse izdaje pacijentu na recept. Sedativi nisu jedina opcija za ublažavanje stresa. Postoje brojni prirodni preparati koji ne deluju trenutno, ali bi trebalo da se koriste u dužem periodu. Njihova prednost je u tome što ne izazivaju navikavanje ni pospanost, naglašava magistarka farmacije.

Stručnjaci ističu da porast broja propisanih antidepresiva ne znači nužno i porast njihove zloupotrebe, ali upozoravaju da sve češće samolečenje predstavlja razlog za zabrinutost. Mladi se neretko oslanjaju na iskustva sa interneta ili preporuke prijatelja, zanemarujući činjenicu da isti simptomi mogu imati različite uzroke i da terapija mora biti individualno prilagođena. Upravo zbog toga farmaceuti i lekari naglašavaju da antidepresivi mogu biti bezbedni i efikasni samo kada se koriste uz odgovarajući medicinski nadzor, dok svako eksperimentisanje sa ovim lekovima nosi rizik po fizičko i mentalno zdravlje.

"Često se javlja i nesanica, koja bi trebalo da se tretira na drugačiji način. Ipak, mnogima je lakše da uzmu lek za smirenje, što je pogrešna odluka. Stresne situacije mogu da dovedu do poremećaja pažnje i koncentracije. Sedativi trenutno mogu da ublaže uticaj stresa, ali njihova dugotrajna upotreba često dovodi do zavisnosti. Problem se javlja i kada osoba tokom dana mora da radi i bude skoncentrisana. Tada može doći do pada energije i koncentracije, kao i do pospanosti, što povećava rizik od povreda na radu. Mladi često imaju problem sa održavanjem pažnje i ne pronalaze druga rešenja. Lek za smirenje vide kao prečicu do opuštanja, lakšeg uspavljivanja i privremenog rešavanja problema, ističe Matković.

RINA

Podaci iz sistematskog pregleda objavljenog u časopisu European Child & Adolescent Psychiatry, koji je obuhvatio osam evropskih zemalja i više od 3,4 miliona dece, adolescenata i mladih odraslih, pokazuju da je upotreba antidepresiva među mladima tokom i nakon pandemije porasla za između 23 i 52 odsto, u zavisnosti od države.

Istraživači navode da je rast bio izraženiji kod adolescenata i devojaka, dok su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) činili između 73,9 i 90,9 odsto svih propisanih antidepresiva u ovoj populaciji. Ovakvi podaci ukazuju da mentalno zdravlje mladih postaje jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova u Evropi.

"Mi farmaceuti radimo na edukaciji mladih koji se suočavaju sa anksioznošću, koja je postala bolest savremenog doba. Stres dovodi do povećanja hormona poput kortizola i prolaktina, a postoje prirodne alternative koje mogu da pomognu. Kantarion, valerijana, ašvaganda i rodiola mogu da doprinesu smanjenju stresa i pomognu osobama da ne posežu odmah za sedativima. Zato je važno da edukujemo mlade da postoje i prirodne mogućnosti i da rešenje nije uvek u jakim lekovima koji utiču na psihomotorne funkcije, poručuje Matković.