Otkriven gen koji produžava zdrav život: Tajna dugovečnih porodica konačno na vidiku

Dug život ne znači nužno i zdrav život. Mnogi danas žive znatno duže od prethodnih generacija, ali te dodatne godine često prate hronične bolesti, kognitivni pad ili opšta slabost.

Taj raskorak između životnog veka i perioda provedenog u dobrom zdravlju jedno je od najvećih pitanja sa kojima se suočavaju istraživanja starenja.

Međutim, naučnici koji proučavaju porodice sa neuobičajeno dugovečnim članovima sada sugerišu da se ključ zdravijeg starenja možda ne krije samo u pojedincima, već se proteže kroz generacije.

Tragovi u porodičnoj istoriji

Novo istraživanje, predstavljeno na godišnjoj konferenciji Evropskog društva za humanu genetiku u Geteborgu, fokusiralo se na dugovečne porodice koje učestvuju u Studiji dugovečnosti iz Lajdena. Umesto da posmatraju samo pojedince koji su dostigli izuzetnu starost, istraživači su proučavali grupe braće i sestara iz porodica u kojima se dugovečnost pojavljuje kao zajednička osobina.

Takav pristup je važan jer starenje oblikuje više faktora, a ne samo DNK. Način života, socioekonomsko poreklo, ponašanje i okruženje mogu uticati na to da li će neko ranije razviti bolest ili duže ostati zdrav. Zbog toga je teško razdvojiti nasleđenu zaštitu od okolnosti u kojima ljudi žive. Ipak, porodični obrasci mogu pomoći istraživačima da suze potragu.

Genetski potpis dugovečnosti

Paskvale Piter, doktorand u grupi profesorke Eline Slagbum na Medicinskom centru Univerziteta u Lajdenu u Holandiji, izjavio je da je raniji rad tima pokazao upečatljivu razliku između potomaka dugovečnih porodica i njihovih partnera. Osobe srednjih godina čiji su roditelji bili dugovečni razvijale su kardiometaboličke bolesti u proseku 13 godina kasnije od partnera čiji su roditelji imali kraći životni vek.

"To je jasno pokazalo da se njihov duži zdravi životni vek prenosio na sledeće generacije", rekao je on. U potrazi za mogućim genetskim objašnjenjima, istraživači su analizirali genome 212 grupa dugovečne braće i sestara.

To im je omogućilo da identifikuju četiri regiona genoma koji verovatno sadrže gene povezane sa dužim životom. "To je značilo da smo se mogli fokusirati na 350 gena umesto na njih oko 20.000", objasnio je Piter.

PintoArt/Shutterstock

Uloga gena CGAS

Dalja analiza ukazala je na 12 retkih genetskih varijanti koje menjaju proteine, a koje bi mogle biti uključene u mehanizme koji ljudima omogućavaju duži i zdraviji život. Jedna varijanta, pronađena u dve dugovečne porodice, nalazila se u genu CGAS, koji je i ranije povezivan sa starenjem.

Gen CGAS ima ulogu u upalnim procesima. Pomaže da se pokrene odgovor organizma kada se DNK nađe na pogrešnom mestu unutar ćelije, što se može dogoditi tokom infekcije ili oštećenja ćelija. Istraživači veruju da ova varijanta može smanjiti upalni odgovor, ali bez njegovog potpunog isključivanja.

"Verovatno je da su članovi ovih porodica imali samo jednu aktivnu kopiju gena CGAS, umesto dve, i da je to smanjilo upalni odgovor u njihovim telima, dok je i dalje bilo dovoljno za uklanjanje infekcija i popravku oštećenja, čime je doprinelo zaštitnim mehanizmima koji omogućavaju produžen zdrav životni vek i preživljavanje", rekao je Piter.

Ta ravnoteža je ključna. Naučnici upozoravaju da bi potpuno blokiranje puta CGAS moglo povećati osetljivost na infekcije i rak, dok prekomerna aktivacija može doprineti hroničnoj upali i oštećenju tkiva.

Sledeći koraci u istraživanju

Sledeći korak je testiranje ove mutacije na kili ribama, kratkovečnim kičmenjacima čiji prirodni životni vek traje od tri do devet meseci.

"Kili ribe su najkratkovečniji kičmenjaci, sa prirodnim životnim vekom između tri i devet meseci. Njihova upotreba kao modela omogućiće nam da utvrdimo da li mutacija doprinosi produženju životnog veka u poređenju sa kontrolnim grupama, kao i da istražimo njene zdravstvene efekte na tkiva", najavio je Piter.

Profesor Aleksandr Rejmon, predsednik konferencije koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da bi ovi nalazi mogli pomoći naučnicima da se fokusiraju na biologiju zdravog starenja. "Ovi rezultati omogućavaju našoj zajednici da se usredsredi na faktore povezane sa dugovečnošću i, što je još važnije, ukazuju na to šta bi mogli biti ključni elementi za produženje zdravog životnog veka svih", rekao je Rejmon.

Za porodice koje, čini se, stare sporije od drugih, objašnjenje verovatno nije jednostavno. Ipak, ovo istraživanje sugeriše da retke nasledne promene mogu pomoći u otkrivanju zašto neki ljudi ne samo da žive duže, već i ostaju zdraviji.