Za mnoge ljude, leto je njihovo omiljeno godišnje doba, vreme za roštiljanje, izlete na plažu i druge aktivnosti na otvorenom. Međutim, leto takođe donosi rizik od opasno visokih temperatura i vlažnosti vazduha.

Sunce nigde u Srbiji ovih dana neće biti prijatno, a najnoviji izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) o ultraljubičastom (UV) zračenju u našoj zemlji zadaje glavobolje.

• Upozorenje za Srbiju: Spremite se! Na jednu stvar posebnoj obratite pažnju

Visoki stepen zračenja znači da na samom početku ovog leta nije ponekad dovoljan ni zaštitni faktor 30, kad su kreme za sunčanje u pitanju.

Sunce i visoke temperature obeležiće vreme u Srbiji narednih dana, a u četvrtak nas očekuje vrhunac toplotnog talasa sa čak 39 stepeni, nakon čega sledi nagli preokret – pad temperature, kiša i pljuskovi s grmljavinom.

Dermatolog upozorava na jednu stvar

Dermatolog dr Jadran Bandić izjavio je da su kreme za zaštitu od sunca samo jedan od alata zaštite, a da je mnogo važnija prevencija.

Bandić je za Tanjug rekao da kreme nisu jedini alat za zaštitu od sunca i da čak nisu ni na prvom mestu.

Istakao je prevenciju kao neophodan korak u zaštiti, navodeći da su pregledi kože preporučeni jednom mesečno.

On je savetovao da se izbegava sunce u periodu između 10.30 i 16.30 časova, a da se, ukoliko to nije moguće, ljudi zaštite u hladovini, ali i obučeni u odeću koja ima zaštitni faktor i da obavezno nose kačket ili šešir, kao i naočare koje imaju faktor zaštite.

Naglasio je da je kremu protiv sunca preporučljivo staviti na delove tela koji nisu prekriveni garderobom, ali da se savetuje da što manja površina kože bude izložena suncu bez obzira na kremu.

"Sunce nam je izrazito potrebno, ali preterano izlaganje donosi oštećenja kože koja mogu da rezultiraju karcinomom", naveo je Bandić.

U Americi stotine ljudi koji rade ili provode vreme na otvorenom, čak i oni koji deluju zdravo, svake godine podležu bolestima povezanim sa vrućinom. Na udaru su pre svega deca i starije osobe, ali i ljudi koji žive u područjima u kojima su ranijih decenija leta bila sa umerenijim temperaturama i bez naglih prelaza iz minusa u plus.

Na primer, 1995. godine u Čikagu je tokom toplotnih talasa umrlo najmanje 700 ljudi.

Čak i na mestima gde se toplota prepoznaje kao opasna pretnja po zdravlje ljudi mogu biti zatečeni jer termometar u proseku svake godine pokazuje sve više temperature. U nekim slučajevima, beleže se nagli skokovi temperatura. Godine 2021. mlada porodica je umrla od toplotnog udara na kalifornijskoj stazi nakon što je krenula na planinarenje kada su temperature još uvek bile oko 20 stepeni Celzijusa.

• Ovo morate imati kod sebe tokom toplih dana VIDEO
• Biće opasno, zdravlje na udaru: Batut se oglasio o merama VIDEO
• Toplotni udar i sunčanica nisu isto: Evo kako da ih razlikujete
• Toplotni udari su počeli: Izmerili 42,9 stepeni

"Proučavam zdravstvene rizike u klimi koja se zagreva kao profesor javnog zdravlja i video sam da toplota postaje sve veća briga. Evo nekih ključnih znakova upozorenja na koje treba obratiti pažnju kada temperature porastu  i načina da se rashladite kada toplota i vlažnost postanu previsoke", naveo je profesor javnog zdravlja na Koledžu u Čarlstonu Brajan Bosak, a preneo Theconversation.com.

Znaci bolesti povezanih sa toplotom na koje treba obratiti pažnju

Bolesti povezane sa toplotom javljaju se u različitim oblicima, a blagi toplotni stres može brzo prerasti u toplotni udar opasan po život ako je osoba predugo izložena visokim temperaturama.

Blagi oblici bolesti povezanih sa toplotom uključuju grčeve i osip, a oboje mogu da budu uzrokovani prekomernim znojenjem. Hlađenje tela i ispijanje hladnih tečnosti mogu da pomognu.

Kada bolesti povezane sa toplotom prerastu u toplotnu iscrpljenost, situacija je ozbiljnija. Toplotna iscrpljenost uključuje simptome kao što su:

• vrtoglavica,
• mučnina,
• prekomerno znojenje,
• osećaj slabosti,
• žeđ,
• glavobolja.

Iscrpljenost usled toplotnog udara je signal da telo gubi sposobnost da održava stabilnu temperaturu. Neposredne akcije poput prelaska u hladan, idealno klimatizovan prostor, pijenje tečnosti, skidanja odeće i stavljanje vlažnih obloga jesu neki od preporučenih koraka, koji mogu da pomognu i spreče da iscrpljenost preraste u ozbiljniji i najopasniji oblik bolesti od izloženosti preteranoj toploti – toplotni udar.

Osobi koja doživi toplotni udar potrebna je hitna medicinska pomoć. U tom trenutku telo više ne može da održava stabilnu temperaturu, ona raste i preko 38 stepeni Celzijusa i može brzo da ošteti mozak, srce i bubrege.

Uobičajeno osoba koja pati od toplotnog udara iscrpi svoje rezerve znoja i soli da bi se rashladila, pa znojenje na kraju prestaje. Njihove kognitivne sposobnosti otkazuju i ne mogu se sami skloniti iz opasnosti. Toplotni udar može da izazove napade, čak i komu. Ukoliko se odmah ne reaguje i temperatura tela nastavi da raste, toplotni udar postaje fatalan.

Pošto toplotna iscrpljenost može da dovede do toplotnog udara, lečenje bolesti prouzrokovanih toplotom pre nego što napreduju od vitalnog je značaja.

Kako prepoznati kada je toplota opasna?

Rizik od toplote nije samo zbog temperature, vlažnost vazduha takođe povećava rizik od bolesti prouzrokovanih velikom toplotom jer utiče na to koliko dobro će znojenje hladiti ljudsko telo kada postane vruće.

Umesto da samo gledate temperaturu kada planirate aktivnosti na otvorenom, proverite toplotni indeks, koji uzima u obzir rizik od toplotnih bolesti povezanih sa temperaturom i relativnom vlažnošću.

Nije potrebno da su veoma visoke temperature ili veoma visoka vlažnost da bi toplotni indeks ušao u opasnu teritoriju.

Međutim, toplotni indeks je i dalje konzervativna mera uticaja toplote na ljude, posebno za radnike na otvorenom i sportiste na letnjim treninzima. To je zato što se merenja temperature koja se koriste u vremenskoj prognozi vrše u hladu i nisu izložena direktnoj sunčevoj svetlosti. Ako je neko napolju i izložen direktnom suncu, stvarni toplotni indeks može biti i do 18 stepeni Celzujusa viši nego što pokazuje tabela toplotnog indeksa.

Sofisticiranije merenje uticaja toplote na ljudsko zdravlje je ono što je poznato kao temperatura vlažnog termometra, koja uzima u obzir druge varijable, kao što su brzina vetra i oblačnost. Nijedna od njih ne uzima u obzir fizički napor osobe, koji takođe podiže telesnu temperaturu, bilo da radi na gradilištu ili igra fudbal.

Saveti za bezbednost tokom toplotnog talasa

Kako možete ostati hladni kada dođu toplotni talasi? Odgovor delimično zavisi od toga gde se nalazite, ali glavne tačke su iste.

Izbegavajte naporne aktivnosti na otvorenom na visokim temperaturama ako je moguće. Ako počnete da osećate simptome bolesti izazvanih toplotom, pijte tečnosti koje će vas hidrirati. Pronađite hlad, odmorite se i koristite hladne, vlažne obloge da biste snizili telesnu temperaturu. Ako vidite znake toplotnog udara kod nekog drugog, pozovite hitnu pomoć, preneo je Theconversation.com.

Budite oprezni sa ventilatorima. Ventilatori mogu biti korisni ako temperatura nije previsoka jer odvode znoj sa tela i izazivaju isparavajuće hlađenje. Ali na veoma visokim temperaturama mogu ubrzati nakupljanje toplote u telu i dovesti do opasnih stanja. Ako unutrašnja temperatura dostigne 34 stepena Celzijusa ili više, korišćenje ventilatora može zapravo biti opasno i povećati rizik od bolesti prouzrkovanih toplotom.

Pronađite klimatizovanu prostoriju, biblioteku ili neki drugi objekat u koji možete da uđete i odmorite se u najtoplijim satima. Urbana područja s mnogo betona, trotoara i zgrada – poznata kao toplotna ostrva – mogu imati temperature znatno iznad gradskog proseka.

Hidrirajte se, hidrirajte se, hidrirajte se! Pijte mnogo tečnosti i ne zaboravite na važnost elektrolita. Dehidracija prouzrokovana toplotom može se desiti kada se ljudi prekomerno znoje, gubeći vodu i neophodne soli iz tela. Neki sportski napici ili tečnosti za rehidrataciju obnavljaju elektrolite i nivo hidratacije.

Starije osobe i osobe sa invaliditetom često se suočavaju sa većim rizikom od toplotnih talasa, posebno ako ne mogu lako da se presele u hladnije okruženje. Zajednice i komšije mogu pomoći u zaštiti ranjivih grupa stanovništva obezbeđivanjem rashladnih centara i flaširane vode i redovnim zdravstvenim pregledima tokom visokih vrućina.

Leto može biti sezona zabave. Samo zapamtite rizike, pazite na svoje prijatelje i komšije kada temperature porastu i planirajte unapred kako biste mogli da pobedite vrućinu.